Kada pri kupovini iznos na računu završi na 99 ili 98 para, mnogi kupci kažu “U redu je!”. Neki zaokružuju i do 5-10 dinara, pa i više.
Svi pretpostavljaju da će preplaćeni novac dobro doći blagajnicama ili završiti u njihovim kasicama za kafu. Međutim, nije tako.
Zaposleni koji rade na blagajni i upravljaju i nadziru blagajnu moraju da obezbede pravično upravljanje gotovinom. Na to su dužni ugovorom o radu.
Ako postoji mala razlika, deo manjka obično se oduzima od isplate manjka koju plaćate uz svoju platu. Odgovarajući propisi navedeni su u tzv. ugovoru o nedostatku koji se prilaže uz ugovor o radu.
Upravo je u tom ugovoru regulisano i da se pozitivan manjak, odnosno višak novca na blagajni, mora predati poslodavcu. Onda on svom računovodstvu plus vodi pod “Ostali prihodi, neredovni”. Napojnica ne ide zaposlenima, nego firmi.
Pročitajte još
Foto: Shutterstock
Nasuprot tome, uslužni radnici kao što su konobari, frizeri, majstori, pa čak i poštari smeju da primaju napojnice u određenoj meri. Čak ni u privatnim pekarama ili mesarama, davanje napojnice često nije problem.
Na upit t-onlinea, radnici u drogerijama rekli su da ni oni ne smeju da primaju napojnice te da su razliku morali da predaju kompaniji ako im se pojavi višak na blagajni.
Foto: Shutterstock
Zašto je to tako?
Sudska praksa kaže da zaposleni u prodavnicama ne smeju sa sobom da nose (sopstveni) novac kada obavljaju poslove blagajnika, ostavljaju ga u bilo kojem obliku pored blagajne ili uopšteno dok rade. Iz tog razloga većina zaposlenika stavlja višak od računa ili napojnica direktno u blagajnu.
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari: korupciju – odnosno davanje povlašćenog tretmana kupcima, na primer odobravanjem posebnog popusta, pri čemu blagajnici kao zahvalu dobijaju napojnicu.
Foto: N. Fifić
Ili nepravilno vođenje blagajne – na primer, uzimanje iznosa novca iz blagajne koji još nije odbijen od naknade za manjak ili stavljanje previše novca u blagajnu kako bi se iz predostrožnosti nadoknadile eventualne razlike i kako bi se izbegle posledice po zakonu o radu.
Blagajnici takođe ne smeju da primaju božićne darove ili male poklone uopšteno – poput čokolade kao mali znak zahvalnosti. Jer i tada se inače mogu optužiti za primanje mita, piše Fenix Magazin.
U nekim slučajevima takođe nije jasno jesu li artikl stvarno dobili na poklon ili su ga možda sami uzeli s police – i ponovno ispisali račun kupcu kao dokaz kupovine.
Ako želite da usrećite radnike supermarketa i diskonta, trebalo bi da budete ljubazni i strpljivi s njima.
BONUS VIDEO:
(Krstarica)
