Naučnici iz "Kolosala" stvorili su tri mladunca strašnog vuka koristeći drevnu DNK, kloniranje i tehnologiju uređivanja gena, kojom su modifikovali gene sivog vuka – najbližeg živog srodnika praistorijskog strašnog vuka, navela je kompanija. Rezultat je hibridna vrsta koja izgledom podseća na svog izumrlog prethodnika, prenosi Indeks.
Strašni vuk, Aenocyon dirus, koji je poslužio kao inspiracija za pse iz serije Igra prestola, bio je predator koji je nekada lutao Severnom Amerikom. Bili su veći od sivih vukova, sa nešto širom glavom, gustom svetlom dlakom i snažnijom vilicom, navodi "Kolosal".
- Uzeli smo DNK iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina.
Kolosal od 2021. godine radi na oživljavanju mamuta, ptice dodo i tasmanskog tigra, ali do sada nisu javno govorili o radu na vukovima.
Foto: Colossal Biosciences
- Ovo veliko dostignuće je prvo u nizu primera koji pokazuju da naš sveobuhvatni sistem za deekstinkciju funkcioniše - izjavio je Ben Lam, suosnivač i generalni direktor "Kolosala", u saopštenju za javnost.
Pročitajte još
- Naš tim je uzeo DNK iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina i stvorio zdrave mladunce strašnog vuka.
Tri strašna vuka trenutno se nalaze na lokaciji od 800 hektara, čija tačna lokacija nije otkrivena javnosti. Prostor je ograđen trostrukom ogradom visokom tri metra, a čuvaju ga bezbednosno osoblje, dronovi i kamere.
Koristeći drevnu DNK iz dva fosila strašnog vuka, naučnici "Kolosala" i njihovi saradnici uspeli su da sastave dva visoko kvalitetna genoma vrste Aenocyon dirus – kompletne setove genetskih podataka.
Foto: Colossal Biosciences
Napravili izmene na 14 gena
Istraživači su modifikovali ćelije sivog vuka. Napravljeno je 20 izmena na 14 gena pre nego što su klonirali ćelijske linije i preneli ih u jajne ćelije donora, navodi se u saopštenju.
- Zdravi embrioni u razvoju tada su preneti u surogat-majke - saopštila je kompanija. Za CNN su potvrdili da su kao surogate koristili domaće pse.
Foto: Colossal Biosciences
Dva mužjaka su rođena 1. oktobra 2024., a ženka 30. januara 2025., navodi "Colossal Biosciences".
Kako bi ostvarili cilj, naučnici su stvorili hibridni genom pomoću CRISPR tehnologije, kojom su uklonili određene gene sivog vuka i zamenili ih osobinama povezanim sa strašnim vukovima, rekao je Lav Dalen, profesor evolucione genomike sa Univerziteta u Stokholmu i savetnik kompanije "Kolosal".
„Ogroman iskorak“
- Nema sumnje da je preko 99.9% genoma zapravo sivi vuk. Naučna zajednica će sigurno raspravljati o tome koliko gena treba izmeniti da bi se nešto nazvalo strašnim vukom – ali to je više filozofsko pitanje - rekao je Dalen.
- Oni nose gene strašnog vuka i ti geni ih čine sličnijima strašnom vuku nego bilo koja druga životinja koju smo videli u poslednjih 13.000 godina. I to je zaista fascinantno.
Foto: Colossal Biosciences
Dalen, koji kaže da je bio „donekle“ uključen u analizu genoma strašnog vuka, ali nije lično upoznao mladunce niti učestvovao u genetskom uređivanju ili kloniranju, izjavio je da je ovo „ogroman iskorak“ u odnosu na prethodni rad u oblasti.
- Zapravo su rekonstruisali fenotip strašnog vuka – vidljive osobine vrste – i iz genoma znamo da su verovatno tako izgledali. Po meni, to jeste strašni vuk.
Prikupili najmanje 435 miliona dolara za istraživanja
Kolosal je od svog osnivanja u septembru 2021. prikupio najmanje 435 miliona dolara, kada su Ben Lam i genetičar sa Harvarda DŽordž Čurč osnovali kompaniju sa ciljem da ožive mamut. Taj projekat je usporen u odnosu na prvobitne procene, a kompanija sada navodi da očekuje prve mladunce mamuta 2028. godine.
"Kolosal" se nada da će iste tehnologije koje su korišćene za stvaranje strašnog vuka pomoći i ugroženim vrstama. Kompanija je objavila da je proizvela dva legla kloniranih crvenih vukova – najugroženije vrste vuka – koristeći novu, manje invazivnu metodu kloniranja razvijenu tokom rada na strašnim vukovima.
Mnogi kritičari deekstinkcije tvrde da bi se ogromna ulaganja u ovakve projekte mogla bolje iskoristiti, te upozoravaju da uzgoj hibridnih bića može ugroziti životinje koje se koriste kao surogati. Ipak, Kristofer Preston, profesor filozofije životne sredine sa Univerziteta Montana, kaže da "Kolosal" očigledno vodi računa o dobrobiti životinja.
"Teško je zamisliti da će ikada biti pušteni u divljinu"
Ipak, Preston navodi da je teško zamisliti da bi strašni vukovi ikada mogli imati ekološku ulogu, što je jedan od ciljeva koji "Kolosal" navodi za genetski modifikovane životinje.
- U saveznim državama poput Montane već se borimo da održimo zdravu populaciju sivih vukova uprkos političkim pritiscima - rekao je Preston.
- Teško je zamisliti da će strašni vukovi ikada biti pušteni u divljinu i imati svoju ekološku funkciju. Zato je važno zapitati se – koja će zapravo biti njihova svrha?
Nezavisni stručnjaci ipak demantuju: "Nisu oživljeni strašni vukovi - ovo su hibridi!"
Na naslovnoj stranici Tajm magazina je predivan, snežno beli vuk i naslov koji najavljuje povratak jezovuka.
Ova izumrla vrsta, možda najpoznatija po ulozi u seriji „Igra prestola", postojala je pre više od 10.000 godina - kada je lutala po Americi. Kompanija "Colossal Biosciences" stoji iza naslova u magazinu.
Najavili su da su koristili „precizno genetsko inženjerstvo i drevnu DNK" da bi uzgojili tri šteneta jezovuka i „oživeli njegovu vrstu".
Ali, dok mladi vukovi - Romul, Rem i Kalesi - predstavljaju impresivan tehnološki napredak, nezavisni stručnjaci kažu da oni zapravo nisu jezovuci.
Zoolog Filip Sedon sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu objasnio je da su životinje „genetski modifikovani sivi vukovi".
Kompanija "Kolosal" je promovisala napore da koristi slične najsavremenije genetske tehnike da bi vratila izumrle životinje poput vunastog mamuta i tasmanskog tigra.
U međuvremenu, stručnjaci su ukazali na važne biološke razlike između vuka na naslovnoj strani časopisa Tajm i jezovuka koji je lutao i lovio tokom poslednjeg ledenog doba.
Paleogenetičar Nik Roulens, takođe sa Univerziteta Otago, objasnio je da je DNK drevnog jezovuka izdvojen iz fosilizovanih ostataka previše degradiran i oštećen da bi se moglo biološki kopirati ili klonirati.
- Drevna DNK je kao da stavite svežu DNK u rernu na 500 stepeni preko noći - rekao je Roulens za Bi-Bi-Si njuz.
- Izađe izlomljena – kao krhotine i prašina. Možete je rekonstruisati, ali nije dovoljno dobra da biste s njom dalje radili bilo šta drugo.
Umesto toga tim je koristio novu tehnologiju sintetičke biologije – isecajući delove DNK i ubacujući ih u genetski kod živog bića koje ima čitav biološki plan očuvan, u ovom slučaju sivog vuka.
- Dakle, ono što je "Kolosal" proizveo jeste sivi vuk, ali ima neka svojstva jezovuka, poput veće lobanje i bele dlake - rekao je Roulens.
- To je hibrid - kaže.
Doktorka Bet Šapiro, biološkinja iz kompanije Colossal Biosciences, izjavila je da ovo dostignuće zaista predstavlja deekstinkciju, koju je opisala kao ponovno stvaranje životinja sa istim karakteristikama.
- Sivi vuk je najbliži živi rođak jezovuka – genetski su veoma slični – pa smo ciljali DNK sekvence koje dovode do osobina jezovuka, a zatim smo uredili ćelije sivog vuka... potom smo klonirali te ćelije i stvorili naše životinje.
Prema rečima Roulensa, međutim, jezovuci su se razdvojili od sivih vukova pre 2,5 i šest miliona godina.
- Pripadaju potpuno drugačijem rodu u odnosu na sive vukove. „Kolosal" je uporedio genome jezovuka i sivog vuka, i od oko 19.000 gena, utvrdili su da 20 promena u 14 gena daje jezovuka - rekao je on.
Izmenjeni embrioni su ubačeni u surogat majke – domaće pse.
Prema tekstu u časopisu Time, sva tri vuka su rođena planiranim carskim rezom kako bi se smanjio rizik od komplikacija.
"Kolosal", koji je u januaru procenjen na više od 10 milijardi evra, drži vukove na privatnom imanju od 2.000 hektara na nepoznatoj lokaciji na severu SAD.
Mladunci zaista izgledaju kao što mnogi ljudi zamišljaju jezovuka, a priča je privukla svetsku pažnju.
Pa zašto je ova naučna razlika važna?
- Zato što je izumiranje i dalje zauvek - rekao je Roulens za Bi-Bi-Si njuz.
- Ako izumiranje ne postoji, kako ćemo učiti iz svojih grešaka? Da li je sada poruka da možemo da uništavamo životnu sredinu i da životinje mogu da izumru, ali da ih mi možemo vratiti nazad - pita se naučnik.
BONUS VIDEO:
