Научници из "Колосала" створили су три младунца страшног вука користећи древну ДНК, клонирање и технологију уређивања гена, којом су модификовали гене сивог вука – најближег живог сродника праисторијског страшног вука, навела је компанија. Резултат је хибридна врста која изгледом подсећа на свог изумрлог претходника, преноси Индекс.
Страшни вук, Aenocyon dirus, који је послужио као инспирација за псе из серије Игра престола, био је предатор који је некада лутао Северном Америком. Били су већи од сивих вукова, са нешто широм главом, густом светлом длаком и снажнијом вилицом, наводи "Колосал".
- Узели смо ДНК из зуба старог 13.000 година и лобање старе 72.000 година.
Колосал од 2021. године ради на оживљавању мамута, птице додо и тасманског тигра, али до сада нису јавно говорили о раду на вуковима.
Фото: Colossal Biosciences
- Ово велико достигнуће је прво у низу примера који показују да наш свеобухватни систем за деекстинкцију функционише - изјавио је Бен Лам, суоснивач и генерални директор "Колосала", у саопштењу за јавност.
Прочитајте још
- Наш тим је узео ДНК из зуба старог 13.000 година и лобање старе 72.000 година и створио здраве младунце страшног вука.
Три страшна вука тренутно се налазе на локацији од 800 хектара, чија тачна локација није откривена јавности. Простор је ограђен троструком оградом високом три метра, а чувају га безбедносно особље, дронови и камере.
Користећи древну ДНК из два фосила страшног вука, научници "Колосала" и њихови сарадници успели су да саставе два високо квалитетна генома врсте Аenocyon dirus – комплетне сетове генетских података.
Фото: Colossal Biosciences
Направили измене на 14 гена
Истраживачи су модификовали ћелије сивог вука. Направљено је 20 измена на 14 гена пре него што су клонирали ћелијске линије и пренели их у јајне ћелије донора, наводи се у саопштењу.
- Здрави ембриони у развоју тада су пренети у сурогат-мајке - саопштила је компанија. За ЦНН су потврдили да су као сурогате користили домаће псе.
Фото: Colossal Biosciences
Два мужјака су рођена 1. октобра 2024., а женка 30. јануара 2025., наводи "Colossal Biosciences".
Како би остварили циљ, научници су створили хибридни геном помоћу ЦРИСПР технологије, којом су уклонили одређене гене сивог вука и заменили их особинама повезаним са страшним вуковима, рекао је Лав Дален, професор еволуционе геномике са Универзитета у Стокхолму и саветник компаније "Колосал".
„Огроман искорак“
- Нема сумње да је преко 99.9% генома заправо сиви вук. Научна заједница ће сигурно расправљати о томе колико гена треба изменити да би се нешто назвало страшним вуком – али то је више филозофско питање - рекао је Дален.
- Они носе гене страшног вука и ти гени их чине сличнијима страшном вуку него било која друга животиња коју смо видели у последњих 13.000 година. И то је заиста фасцинантно.
Фото: Colossal Biosciences
Дален, који каже да је био „донекле“ укључен у анализу генома страшног вука, али није лично упознао младунце нити учествовао у генетском уређивању или клонирању, изјавио је да је ово „огроман искорак“ у односу на претходни рад у области.
- Заправо су реконструисали фенотип страшног вука – видљиве особине врсте – и из генома знамо да су вероватно тако изгледали. По мени, то јесте страшни вук.
Прикупили најмање 435 милиона долара за истраживања
Колосал је од свог оснивања у септембру 2021. прикупио најмање 435 милиона долара, када су Бен Лам и генетичар са Харварда Џорџ Чурч основали компанију са циљем да оживе мамут. Тај пројекат је успорен у односу на првобитне процене, а компанија сада наводи да очекује прве младунце мамута 2028. године.
"Колосал" се нада да ће исте технологије које су коришћене за стварање страшног вука помоћи и угроженим врстама. Компанија је објавила да је произвела два легла клонираних црвених вукова – најугроженије врсте вука – користећи нову, мање инвазивну методу клонирања развијену током рада на страшним вуковима.
Многи критичари деекстинкције тврде да би се огромна улагања у овакве пројекте могла боље искористити, те упозоравају да узгој хибридних бића може угрозити животиње које се користе као сурогати. Ипак, Кристофер Престон, професор филозофије животне средине са Универзитета Монтана, каже да "Колосал" очигледно води рачуна о добробити животиња.
"Тешко је замислити да ће икада бити пуштени у дивљину"
Ипак, Престон наводи да је тешко замислити да би страшни вукови икада могли имати еколошку улогу, што је један од циљева који "Колосал" наводи за генетски модификоване животиње.
- У савезним државама попут Монтане већ се боримо да одржимо здраву популацију сивих вукова упркос политичким притисцима - рекао је Престон.
- Тешко је замислити да ће страшни вукови икада бити пуштени у дивљину и имати своју еколошку функцију. Зато је важно запитати се – која ће заправо бити њихова сврха?
Независни стручњаци ипак демантују: "Нису оживљени страшни вукови - ово су хибриди!"
На насловној страници Тајм магазина је предиван, снежно бели вук и наслов који најављује повратак језовука.
Ова изумрла врста, можда најпознатија по улози у серији „Игра престола", постојала је пре више од 10.000 година - када је лутала по Америци. Компанија "Colossal Biosciences" стоји иза наслова у магазину.
Најавили су да су користили „прецизно генетско инжењерство и древну ДНК" да би узгојили три штенета језовука и „оживели његову врсту".
Али, док млади вукови - Ромул, Рем и Калеси - представљају импресиван технолошки напредак, независни стручњаци кажу да они заправо нису језовуци.
Зоолог Филип Седон са Универзитета Отаго на Новом Зеланду објаснио је да су животиње „генетски модификовани сиви вукови".
Компанија "Колосал" је промовисала напоре да користи сличне најсавременије генетске технике да би вратила изумрле животиње попут вунастог мамута и тасманског тигра.
У међувремену, стручњаци су указали на важне биолошке разлике између вука на насловној страни часописа Тајм и језовука који је лутао и ловио током последњег леденог доба.
Палеогенетичар Ник Роуленс, такође са Универзитета Отаго, објаснио је да је ДНК древног језовука издвојен из фосилизованих остатака превише деградиран и оштећен да би се могло биолошки копирати или клонирати.
- Древна ДНК је као да ставите свежу ДНК у рерну на 500 степени преко ноћи - рекао је Роуленс за Би-Би-Си њуз.
- Изађе изломљена – као крхотине и прашина. Можете је реконструисати, али није довољно добра да бисте с њом даље радили било шта друго.
Уместо тога тим је користио нову технологију синтетичке биологије – исецајући делове ДНК и убацујући их у генетски код живог бића које има читав биолошки план очуван, у овом случају сивог вука.
- Дакле, оно што је "Колосал" произвео јесте сиви вук, али има нека својства језовука, попут веће лобање и беле длаке - рекао је Роуленс.
- То је хибрид - каже.
Докторка Бет Шапиро, биолошкиња из компаније Цолоссал Биосциенцес, изјавила је да ово достигнуће заиста представља деекстинкцију, коју је описала као поновно стварање животиња са истим карактеристикама.
- Сиви вук је најближи живи рођак језовука – генетски су веома слични – па смо циљали ДНК секвенце које доводе до особина језовука, а затим смо уредили ћелије сивог вука... потом смо клонирали те ћелије и створили наше животиње.
Према речима Роуленса, међутим, језовуци су се раздвојили од сивих вукова пре 2,5 и шест милиона година.
- Припадају потпуно другачијем роду у односу на сиве вукове. „Колосал" је упоредио геноме језовука и сивог вука, и од око 19.000 гена, утврдили су да 20 промена у 14 гена даје језовука - рекао је он.
Измењени ембриони су убачени у сурогат мајке – домаће псе.
Према тексту у часопису Тиме, сва три вука су рођена планираним царским резом како би се смањио ризик од компликација.
"Колосал", који је у јануару процењен на више од 10 милијарди евра, држи вукове на приватном имању од 2.000 хектара на непознатој локацији на северу САД.
Младунци заиста изгледају као што многи људи замишљају језовука, а прича је привукла светску пажњу.
Па зашто је ова научна разлика важна?
- Зато што је изумирање и даље заувек - рекао је Роуленс за Би-Би-Си њуз.
- Ако изумирање не постоји, како ћемо учити из својих грешака? Да ли је сада порука да можемо да уништавамо животну средину и да животиње могу да изумру, али да их ми можемо вратити назад - пита се научник.
БОНУС ВИДЕО:
