Alan Tjuring bio je britanski matematičar, logičar i kriptograf. Smatra se ocem modernog računarstva — napravio je koncept algoritama koji se danas koristi u svetu, i računanja pomoću Tjuringove mašine, formulišući danas široko prihvaćenu Tjuringovu verziju Čerč-Tjuringove teze – svaki praktični računarski model ima ili ekvivalentne mogućnosti Tjuringovoj mašini, ili njegove mogućnosti predstavljaju podskup mogućnosti Tjuringove mašine.
Svojim Tjuringovim testom, dao je značajan i provokativan doprinos debati koja se ticala veštačke inteligencije: da li će ikad biti moguće reći da je mašina svesna i da može da misli. Kasnije je radio u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji, a 1947. godine je prešao u Univerzitet u Mančesteru da radi, uglavnom na softveru, na mančesterskom Marku I, za koji se tada smatralo da je jedan od prvih pravih računara.
Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je radio u Blečli parku, britanskom kriptoanalitičkom centru, i bio je jedno vreme šef Hut-a 8 (Kolibe 8), odeljenja zaduženog za nemačku mornaricu.
Tjuring je razvio više tehnika za razbijanje šifara, uključujući metod bombe, elektromehaničku mašinu, koja je mogla da otkrije postavke „Enigme“, mašine za šifrovanje radio-telegrafskih poruka, koja je upotrebljavana za vreme Drugog svetskog rata od strane Vermahta.
Foto: Javno vlasništvo
Godine 1952, Tjuring je osuđen za delo „velike nepristojnosti” pošto je priznao da je bio u vezi sa muškarcem u Mančesteru. Bio je poslat na hormonsku terapiju, a dve godine kasnije je pronađen mrtav nakon što je pojeo jabuku napunjenu cijanidom. NJegova smrt se smatra samoubistvom.
Pročitajte još
Obrazovanje
Kao veoma mlad je pokazivao mnogo više nego što se očekuje od deteta njegovih godina, a postoji i priča se da je naučio da čita za tri nedelje, a i kao jako mlad je pokazivao interesovanje za brojeve. Tjuringova naklonjenost matematici i hemiji mu nije donela poštovanje profesora u Šerbornu, pošto se kod njih učenje zasnivalo na opštem obrazovanju. Vreme provedeno u Šebronu i u pratećem internatu u velikoj meri će oblikovati njegova buduća lična i profesionalna interesovanja i domete. U školi se negovalo klasično obrazovanje, ali ipak većina nastavnika i drugi učenici su mu se divili zbog talenta za prirodne nauke i hrabrili su ga da nastavi u tom smeru.
Veći deo 1937. i 1938. godine je proveo na Univerzitetu Prinston, gde je 1938. i dobio diplomu. Vratio se 1939. godine u Kembridž, gde je kod poznatog austrijsko-britanskog filozofa Ludviga Vitgenštajna pohađao časove o fundamentalnoj matematici.
Foto: Jutjub printskrin/IMITEX
Drugi svetski rat i razbijanje nacističkih kodova
U toku Drugog svetskog rata, Tjuring je bio najzaslužniji za razbijanje nemačkih šifara, radeći u Blečli parku. Radio je na razbijanju „Enigme“ i Lorenca SZ 40/42, i jedno vreme je bio šef odeljenja Hut 8.
Od 1938. godine Tjuring je radio u Britanskoj organizaciji za razbijanje šifara (GCCS). Radio je na problemu nemačke mašine, „Enigma“. Dana 4. septembra 1939. godine, dan pošto je Engleska objavila rat Nemačkoj, Tjuring je prešao u Blečli park, štab GCCS-a za vreme Drugog svetskog rata.
Foto: Jutjub printskrin/IMITEX
Dana 19. februara 1946. godine je prezentovao je dizajn prvog računara u Britaniji – Automatic Computing Engine. Iako ga je dizajnirao, ACE je izvršio prvi program tek 10. maja 1950. godine, i to u Tjuringovom odsustvu, jer je on tada bio u Kembridžu. Godine 1949, je postao direktor računarske laboratorije, Mančesterskog Univerziteta, i radio je na softveru jednog od prvih pravih računara, Mančesterskom Marku I. Radio je i na problemu veštačke inteligencije, i predstavio je eksperiment poznat kao Tjuringov test.
Godine 1948, je pisao šahovski program za računar koji još uvek nije postojao, tako da je 1952. godine sam simulirao program, koji je jednom pobedio i jednom izgubio meč.
Foto: Jutjub printskrin/IMITEX
Enigma
Uporedo sa oružanim sukobima na zemlji i nebu koji su počeli 1. septembra 1939. godine napadom Nemačke na Poljsku, van očiju javnosti vodi se jednako važan, tihi rat. Godinama unazad, poljska obaveštajna služba zajedno sa francuskim i britanskim obaveštajcima zna za „Enigmu“, mašinu za šifrovanje poruka koja će zadavati muke saveznicima. Engleska vlada odmah po izbijanju rata okuplja tim obaveštajaca i kriptoanalitičara u Vladinoj školi za kodove i šifre u Blečli parku u okolini Londona. Tajni projekat Ultra predvodi Alan Tjuring. Za samo nekoliko nedelja, Tjuring, uz pomoć kolege matematičara Gordona Velčmana, uspeva da konstruiše elektromehanički kriptoanalitički uređaj, takozvanu Bombu za razbijanje šifri „Enigme“.
Foto: Jutjub printskrin/IMITEX
Fizičko srce „Enigme“ bili su rotori koji su se okretali različitim brzinama, a svaki od njih je mogao da se nađe u 26 različitih položaja. U slučaju najjednostavnije „Enigme“, postojala su tri rotora, te je stanja u kojima su rotori mogli da se nađu zajedno bilo 263 =17576. Pomorske „Enigme“ imale su i do osam rotora. Za tumačenje poruke poslate jednom „Enigmom“, operater sa druge strane je morao da ima istovetnu mašinu i da zna početnu postavku mašine, koju su Nemci menjali na svakih mesec dana. Situaciju je komplikovalo što se sa svakim pritiskom dugmeta tastature kod menjao, tako da neko slovo – na primer a – u prvom pritisku daje jedno slovo, a u drugom neko drugo slovo: dakle, dva slova „a“ u jednoj reči neće biti zamenjena istim slovom. Promena koda nakon pritiska slova se ostvarivala time što se menjala pozicija rotora. Vojne „Enigme“ su imale i prekidačku tablu na kojoj su se slova uparivala, tako da su slova u parovima menjala mesto prilikom kodiranja – na primer, „a“ bi zamenilo mesto sa „m“ – što je dodatno komplikovalo situaciju.
„Enigma“ je imala slabe tačke. Jedna je bila to što dato slovo nikad nije bilo kodirano istim tim slovom – na primer, ako bismo pritisli „a“ na tastaturi, nikada ne bismo kao njegovu šifrovanu zamenu dobili „a“. Drugi izvor ranjivosti bilo je to što su se neke fraze ponavljale – najčešće one koje su se ticale meteoroloških okolnosti. Konkretnije, Nemci su svako jutro slali meteorološki izveštaj.
Foto: Jutjub printskrin/IMITEX
Tjuring je svoj dizajn Bombe bazirao na logičkoj kontradikciji – traženo stanje, odnosno postavka za kodiranje nije moglo da rezultira time da se jedno slovo menja tim istim slovom. Dakle, Bomba je tragala za tačnim postavkama odnosno kodom, i odbacivala one postavke koje su davale isto slovo za dato slovo. Većina mogućih postavki je bila kontradiktorna, te su ih odbacivali, pa je ostajalo samo nekoliko koje je imalo smisla detaljno proveriti.
Tjuring je uspeo, 1941. godine, zahvaljujući sredstvima za koja je apelovao direktno Čerčilu, da napravi Bombu za komplikovanu pomorsku „Enigmu“.
Nešto kasnije, 1942, Tjuring razvija tehniku duhovito nazvanu turingizmus, koja će biti osnova za konstruisanje Kolosa, prvog digitalnog programabilnog računara, namenjenog razbijanju nacističkih Lorencovih šifri. Bomba i Kolos su nemačkim snagama zadale udarac koji je jezičak pobede nepovratno pomerio na stranu saveznika.
Stručnjaci veruju da je Tjuring, kao i brojni drugi razbijači šifri u Blečli parku, možda skratio rat za čak dve godine, a samim tim i sačuvao više miliona života.
Foto: Jutjub printskrin/IMITEX
Život posle Drugog svetskog rata
Tjuring je bio homoseksualac, kada je to bilo nezakonito u Engleskoj, i predstavljano kao mentalna bolest. Osuđen je jer je bio u vezi sa Arnoldom Marejom, i bio je podvrgnut terapiji primanja estrogen injekcija, što je trajalo godinu dana. To je, u stvari, značilo i prestanak njegovog rada. Godine 1954. umro je od trovanja cijanidom, jer je pojeo jabuku u koju je bio ubrizgan cijanid. NJegova smrt je proglašena samoubistvom.
Osuda za „teško nedolično ponašanje” je povučena i njega je, 24. decembra 2013. godine, posthumno pomilovala kraljica Elizabeta II. Alan Tjuring je tek četvrta osoba od 1945. godine, koja je u Ujedinjenom Kraljevstvu dobila kraljevsko pomilovanje.
Godine 1941. Tjuring će zaprositi DŽoun Klark koja je bila deo kriptografske ekipe u Blečli Klarku. DŽoan će pristati, ali Tjuring će joj ubrzo priznati svoju homoseksualnu orijentaciju i reći da ipak ne može da dopusti da se venčaju. Klarkova, po sopstvenim rečima, nije bila iznenađena tim priznanjem i ostaće njegov blizak prijatelj sve do Tjuringove smrti
Od 1966. godine Asocijacija za računarstvo dodeljuje Tjuringovu nagradu za računarska dostignuća. Smatra se da je ta nagrada u svetu računara jednaka sa Nobelovom nagradom. U Mančesteru, u gradu u kojem je radio do kraja svog života, se održavaju razne počasti u ime Tjuringa. Jedna od ulica u Mančesteru je 1994. godine nazvana po Tjuringu (Alan Turing Way).
Foto: Javno vlasništvo
Statua Tjuringu je otkrivena u Mančesteru 23. juna 2001. godine u Sakvil parku, između Mančesterskog univerziteta i ulice Kanal.
Odlučeno je da se njegov lik nađe na novčanici od 50 funti od 2021. godine.
Nekoliko filmova je inspirisano životom i delom Alana Tjurninga, a najpoznatiji je Igra oponašanja (The Imitation Game) sa Benediktom Kamberbačom u ulozi Tjurninga. Pored njega u filmu igraju i ostala velika imena britanske kinematografije - Kira Najtli koja tumači lik DŽoun Klark, Mark Strong, Čarls Dans, i mnogi drugi.
Inače, početkom aprila 2025. u 102. godini života preminula je Šarlot Beti Veb, jedna od poslednjih živih razbijačica kodova koja je radila u slavnom Blečli Parku. Ovako je ona govorila o Tjurningu:
- Ne sećam se da sam lično upoznala Alana Tjuringa, koji je slavno razbio šifru „Enigme“, ali ga se sećam kao siromaha koji je imao astmu i vozio se biciklom na posao sa gas maskom na glavi – otkrila je ona u jednom intervjuu.
- Nikada nisam shvatila do kraja koliko je moj rad bio bitan, sve dok nisam čula priče o njegovoj važnosti - rekla je Beti o svom tajnom zadatku u Blečli Parku.
Foto: Profimedia
Sredinom 1970-ih sa nekih dokumenata u Blečli parku skinuta je tajnost, ali Beti nije govorila o svom iskustvu sve do 1990-ih kada je pozvana da održi govore.
- Odjednom sam shvatila da sam slobodna i da više ne moram da brinem. Ali nikada nisam mogla da kažem roditeljima, jer su umrli pre 1975. godine, a moj muž nije bio posebno zainteresovan - rekla je jednom prilikom Beti koja je postala svojevrsni ambasador Blečli parka i održala više od 200 pozvanih govora tokom trideset godina, a svoja sećanja objavila u knjizi „Nema više tajni“.
Svoj 100. rođendan proslavila je u Blečli Parku, gde je organizovan specijalan događaj, a pred kraj života bila je pozvana na krunisanje kralja Čarls III.
BONUS VIDEO:
