Teheran, doduše, istrajava na tome da njegov nuklearni program služi isključivo u civilne svrhe, ali veliki delovi međunarodne zajednice u tome vide i vojni potencijal, piše Dojče vele (DV).
Civilni nuklearni programi usmereni su na izgradnju nuklearnih elektrana radi proizvodnje električne energije, dok se kod vojnih nuklearnih programa radi o razvoju nuklearnih bojevih glava, odnosno o atomskim bombama.
Iranski režim stalno tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo civilne prirode – i većina stručnjaka, kao i zapadnih obaveštajnih službi, slaže se da Iran trenutno zaista (još uvek) ne proizvodi nuklearno oružje.
Foto: Shutterstock
Međutim, zabrinjavajuć je nivo obogaćenja uranijuma u Iranu - prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), Iran je akumulirao više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto, a taj nivo daleko premašuje ono što je potrebno za civilnu proizvodnju energije i nalazi se opasno blizu nivoa potrebnog za izradu oružja.
Nakon obogaćenja na 90 odsto, tih 400 kilograma bilo bi dovoljno za otprilike 10 nuklearnih bombi.
Pročitajte još
Foto: Shutterstock/Ilustracija
- Prema IAEA, Iran je ubrzao svoje obogaćivanje na 60 odsto, a uz to je intenzivirano i testiranje raketa - kaže u razgovoru za DV Hans Jakob Šindler, stručnjak za bezbednost iz organizacije Protivekstremistički projekat (Counter Extremism Project).
- Može se reći da je Iran time hteo da poboljša svoju pregovaračku poziciju prema Sjedinjenim Američkim Državama, ali se to može tumačiti i tako da se Teheran vrlo brzo kreće prema atomskoj bombi - rekao je on.
Za sada nema dokaza da je Iran obogatio uranijum na 90 odsto, ali stručnjaci upozoravaju da bi ta zemlja sa svojim zalihama i tehničkim kapacitetima mogla relativno brzo da dostigne taj nivo.
Samo nekoliko dana pre izraelskog napada, Iran je najavio puštanje u rad još jedne fabrike za obogaćivanje uranijuma, ali obogaćeni uranijum sam po sebi još uvek nije atomska bomba.
Iran bi takođe morao da izradi i funkcionalnu bojevu glavu, kao i raketu koja može da je dovede do cilja.
Foto: Shutterstock/Ilustracija
Valter Poš, stručnjak za Iran pri Austrijskom institutu za mirovnu bezbednost i upravljanje sukobima iz Beča, procenjuje da je šteta načinjena u petak, kada je između ostalog ubijeno šest naučnika koji su radili na nuklearnom programu, važniji i od ubijenih generala, jer su program pratili gotovo od samog početka i imali su sve naučne i institucionalne kompetencije.
- Oni igraju ključnu ulogu, pa su gubici na nivou akademskog i praktičnog znanja težak udarac - rekao je on.
Iranski nuklearni program datira još iz 1950-ih, kada je tadašnja prozapadna vlada uz pomoć SAD uspostavila civilni nuklearni program. Nakon Iranske revolucije 1979. godine, kada je vlast preuzela fundamentalistička islamistička i antizapadna vlada, porasla je međunarodna zabrinutost da bi Teheran svoj nuklearni program mogao da iskoristi i u vojne svrhe.
Godine 2002. međunarodni inspektori otkrili su visoko obogaćeni uranijum u nuklearnom postrojenju kod Natanza, što je dovelo do međunarodnih sankcija, a 2015. Iran je postigao istorijski nuklearni sporazum sa SAD i drugim zapadnim zemljama, poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (Joint Comprehensive Plan of Action - JCPOA) koji je ograničio nuklearni program i uveo stroge kontrole u zamenu za ublažavanje sankcija.
Foto: Shutterstock/Ilustracija
Međutim, američki predsednik Donald Tramp je 2018, tokom svog prvog mandata, povukao SAD iz tog sporazuma a kritikovao je vremenska ograničenja mera i činjenicu da iranski balistički raketni program nije bio obuhvaćen sporazumom.
Nakon toga SAD su ponovo uvele sveobuhvatne sankcije Iranu, a kao odgovor, Iran je sve manje poštovao sporazum i znatno povećao nivo obogaćenja uranijuma iznad maksimuma od 3,67 odsto, dogovorenog 2015. godine, piše DV.
Od početka drugog Trampovog mandata postoje novi pokušaji postizanja sporazuma između Vašingtona i Teherana.
Sledeći sastanak delegacija dveju strana trebalo je da se održi u nedelju, 15. juna Omanu, ali je otkazan zbog aktuelne situacije.
BONUS VIDEO:
