Техеран, додуше, истрајава на томе да његов нуклеарни програм служи искључиво у цивилне сврхе, али велики делови међународне заједнице у томе виде и војни потенцијал, пише Дојче веле (ДВ).
Цивилни нуклеарни програми усмерени су на изградњу нуклеарних електрана ради производње електричне енергије, док се код војних нуклеарних програма ради о развоју нуклеарних бојевих глава, односно о атомским бомбама.
Ирански режим стално тврди да је његов нуклеарни програм искључиво цивилне природе – и већина стручњака, као и западних обавештајних служби, слаже се да Иран тренутно заиста (још увек) не производи нуклеарно оружје.
Фото: Shutterstock
Међутим, забрињавајућ је ниво обогаћења уранијума у Ирану - према Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА), Иран је акумулирао више од 400 килограма уранијума обогаћеног на 60 одсто, а тај ниво далеко премашује оно што је потребно за цивилну производњу енергије и налази се опасно близу нивоа потребног за израду оружја.
Након обогаћења на 90 одсто, тих 400 килограма било би довољно за отприлике 10 нуклеарних бомби.
Прочитајте још
Фото: Shutterstock/Илустрација
- Према ИАЕА, Иран је убрзао своје обогаћивање на 60 одсто, а уз то је интензивирано и тестирање ракета - каже у разговору за ДВ Ханс Јакоб Шиндлер, стручњак за безбедност из организације Противекстремистички пројекат (Counter Extremism Project).
- Може се рећи да је Иран тиме хтео да побољша своју преговарачку позицију према Сједињеним Америчким Државама, али се то може тумачити и тако да се Техеран врло брзо креће према атомској бомби - рекао је он.
За сада нема доказа да је Иран обогатио уранијум на 90 одсто, али стручњаци упозоравају да би та земља са својим залихама и техничким капацитетима могла релативно брзо да достигне тај ниво.
Само неколико дана пре израелског напада, Иран је најавио пуштање у рад још једне фабрике за обогаћивање уранијума, али обогаћени уранијум сам по себи још увек није атомска бомба.
Иран би такође морао да изради и функционалну бојеву главу, као и ракету која може да је доведе до циља.
Фото: Shutterstock/Илустрација
Валтер Пош, стручњак за Иран при Аустријском институту за мировну безбедност и управљање сукобима из Беча, процењује да је штета начињена у петак, када је између осталог убијено шест научника који су радили на нуклеарном програму, важнији и од убијених генерала, јер су програм пратили готово од самог почетка и имали су све научне и институционалне компетенције.
- Они играју кључну улогу, па су губици на нивоу академског и практичног знања тежак ударац - рекао је он.
Ирански нуклеарни програм датира још из 1950-их, када је тадашња прозападна влада уз помоћ САД успоставила цивилни нуклеарни програм. Након Иранске револуције 1979. године, када је власт преузела фундаменталистичка исламистичка и антизападна влада, порасла је међународна забринутост да би Техеран свој нуклеарни програм могао да искористи и у војне сврхе.
Године 2002. међународни инспектори открили су високо обогаћени уранијум у нуклеарном постројењу код Натанза, што је довело до међународних санкција, а 2015. Иран је постигао историјски нуклеарни споразум са САД и другим западним земљама, познат као Заједнички свеобухватни план деловања (Joint Comprehensive Plan of Action - JCPOA) који је ограничио нуклеарни програм и увео строге контроле у замену за ублажавање санкција.
Фото: Shutterstock/Илустрација
Међутим, амерички председник Доналд Трамп је 2018, током свог првог мандата, повукао САД из тог споразума а критиковао је временска ограничења мера и чињеницу да ирански балистички ракетни програм није био обухваћен споразумом.
Након тога САД су поново увеле свеобухватне санкције Ирану, а као одговор, Иран је све мање поштовао споразум и знатно повећао ниво обогаћења уранијума изнад максимума од 3,67 одсто, договореног 2015. године, пише ДВ.
Од почетка другог Трамповог мандата постоје нови покушаји постизања споразума између Вашингтона и Техерана.
Следећи састанак делегација двеју страна требало је да се одржи у недељу, 15. јуна Оману, али је отказан због актуелне ситуације.
БОНУС ВИДЕО:
