"Niste nikakvi buntovnici, a najmanje ratnici svetla ili čega već, tek pijuni u igri tipa koji vam je prodao vokalnu kopiju Alena kad već ne može Tife, muzičku repliku Mejdena, bljutavi ustašluk, jeftine pseudo-istorijske mitove te vodu za 5 i pivo za 7/9 evra", obraća se hrvatski novinar Zvonko Alač u kolumni na tamošnjem portalu "Indek" publici koja je sinoć bila na koncertu Marka Perkovića Tompsona na zagrebačkom Hipodroma. NJih pola miliona!
Otvoreno i bez samozavaravanja on svedoči da je u Zagrebu sinoć viđeno "veličanje i prizivanje rata, 30 godina pošto se on završio", pod patetičnim velom "odanosti hrišćanstvu i domovini", a zapravo sa "visoko podignutim desnicama i arlaukanje slogana zločinačke, izdajničke i luzerske tvorevine".
Foto: Profimedia
NJegov komentar prenosimo u celosti:
Pročitajte još
RAT. Najgore što je čovek smislio i realizovao, osnovna je tema, glavni motiv, pokretač i svrha Marka Perkovića Tompsona i njegovih sledbenika, bilo je to jasno pre, tokom i nakon megakoncerta na zagrebačkom hipodromu. Iako se rat u Hrvatskoj završio pre 30 godina, a državu i narod pritiskaju brojni problemi koji nemaju veze s ratom, Tompson i njegovih 300 ili 504 hiljade obožavatelja na Hipodromu ponašali su se kao da rat još traje.
Sve se njima svodi na rat, obračun, podelu i etiketiranje. Ili si u ratu u istom stroju i rovu s Tompsonom i njegovim poklonicima ili ratuješ protiv, ne samo njih, nego i Hrvatske. Ako se ne slažeš s Tompsonom, automatski si, odrezaće vam on s pozornice i njegova pastva s velike livade, protiv vere, ljubavi i domovine.
Foto: Profimedia
"Predaja nije opcija", "Mi znamo što je bilo", "500 hiljada spremnih". To su bili natpisi na crnim majicama Tompsonovih obožavatelja na Hipodromu. NJih desetina hiljada nosili su i vojne odore i delove vojničkog asesoara. Pri tome ne mislimo na ratne veterane, nego na mlade ljude.
Gde je tu hršćanstvo?
Oni su na koncert stupali pod beretkama, s grbovima ZNG-a na rukavima i replikama majica iz rata u Hrvatskoj. To ne rade na godišnjici pada Vukovara ili proslavi Oluje, nego na koncertu, 30 godina nakon rata. Nije to bilo samo okupljanje poštovalaca onih koji su nas branili i oslobodili, nego veličanje rata. NJegovo slavljenje, ali i prizivanje, 30 godina nakon što se rat u Hrvatskoj završio.
Tompson, suprotno njegovim tlapnjama o širenju ljubavi i vrednosti, širi ratnu priču i ratnu patetiku, a to je ono dijametralno suprotno i hršćanstvu na koje se Tompson toliko poziva da mu na koncertu koncelebrira biskup.
Foto: Profimedia
Posebno je pogubno što se takvo ratnom retorikom i veličanjem rata truju mladi ljudi. Oni kojima Tompson patetično predaje svoj mač nasred najveće konjušnice u državi: "Hrvatska je u pravim rukama, preuzmite je potpuno. Mi stari sad možemo mirno umreti!"
Tompson je na koncertu života bio tek rutiner
Kad smo kod toga, Tompson je na koncertu bio prilično mrtav. Za nekoga ko je okupio 500 hiljada ljudi i ko ima desetine hitova, držao se jako rezervisano. Energija i drajv bili su mu jako nisko.
Čak je ogromnog obožavatelja pastirskog roka i metalskih gitara te velikog ljubitelja barem pet Tompsonovih stvari kao što sam ja, potpuno raspametila tek Kletva kralja Zvonimira, ali za to zasluga više ide pirotehnici i publici nego pevaču koji nikada nije imao naročite vokalne sposobnosti.
Vratimo se onome što Tompsonu ide puno bolje od pevanja. Kao i u svakoj državi i narodu koji je rat pogodio, tako je rat među Hrvatima i ostalim stanovnicima ove zemlje ostavio grozne rane, traume i podele. Tompson i njegovi obožavatelji te podele produbljuju, ističu i u njima uživaju.
Kult rata i smrti
Umesto da su se te rane odavno zalečile, iz rata izvukle pouke, a žrtvama dan dužni i dostojanstveni pijetet, mrtvi iz tog rata se i 30 godina kasnije razvlače, a živima se ne da da krenu dalje zbog kulta rata i smrti koji vlada i kojeg Tompson širi.
Rat je naravno umiranje, ali rat se može jako dobro prodati. Na ratu se može sjajno zaraditi i parazitirati. Konkretno, tako da se na koncertu pevača koji peva o ratu decenijama nakon što se rat završio, usred groznih letnjih žega voda i pivo naplaćuju skandaloznih i besramnih 5 i 9 evra. Pivo je bilo doduše 7 evra, ali uz 2 evra nadoplate za čašu. Kako god, bedno.
Foto: Profimedia
Tompson je dodao: "Nisu vas uspeli izmešati, ostali ste ukorenjeni za naše vrednosti i to je ono što nas sada drži." Pola milona njih na hipodromu po toj logici i poruci osim večnog rata, drži turbokatolički patrijarhat. Zgodan je taj savez, na Hipodromu prikazan tako da kalašnjikov i zbrojevka tuku dok dronovi po nebu iznad Zagreba crtaju veliki križ i Gospu.
Katolibanima protiv talibana
"Povratak tradiciji", kako je takođe s pozornice naložio Tompson. U hrvatskoj praksi to znači da bi se protiv talibana koji doista preuzimaju Evropu morali boriti našim katolibanima.
Naši krilati husari u liku debeljuškastih sredovečnih malograđana spasiće nas od zuluma novih Osmanlija koji uljuđenim Evropljanima ubijaju decu i siluju žene, samo da odkleče turu na trgu i da im nakon toga ponizna ženica skuva ručak.
Foto: Profimedia
Stado pastira iz Čavoglava spremno je odigralo ulogu u onome što je daleko nadraslo okvire muzičkog koncerta. Zbog brojnosti sledbenika, značaja koncerta i tepanja medija, Tompsonu se pre nezapamćeno brojnog mnoštva na hipodrom došao nakloniti i navodno svemoćni hrvatski kancelar. Plenković zna da, otkako je menadžment MPT-a razbio brojač ulaznica, mora biti u milosti vladara hrvatskih masa.
Pohlepa je mogla završiti tragedijom
Opasno prenaduvani broj karata za koncert puštenih u prodaju zaslužuje osvrt. Velikom srećom i požrtvovnošću hitnih službi te manjom vrućinom nego što je bila ona svih prethodnih dana, izbegnute su tragedije.
Ali to što su organizatori koncerta umesto dogovorenih 100 hiljada ulaznica za jedan koncert ili više ulaznica za više koncerata, pustili da se proda njih više od 500 hiljada za jedan nastup, svedoči o pohlepi nauštrb sigurnosti posetitelja. To takođe nije baš hršćanski.
Kad ekipa iz "Züricha" i "Wiesbadena" objašnjava "šta je bilo"
Smešno je što ne toliko Tompson, koliko njegovi fanovi, ponosito i gordo glumataju buntovnike koji se bore protiv sistema. To je smešnije čak i od onog kada vam na hipodromu ekipa na nemačko-bosanskom dijalektu hrvatskog jezika (otkrio ga Ilija Jandrić, op. a.) objašnjava "šta je bilo".
Foto: Profimedia
Pa, ljudi Božji, sudije ove države izvrću istoriju, zakone i logiku da bi vi s visoko podignutim desnicama mogli arlaukati slogan zločinačke, izdajničke i luzerske tvorevine te ga bez ikakvog straha i srama nositi na hiljadama majica na hipodromu!
Zbog vaše fešte se blokira ceo glavni grad i pola države usred turističke sezone te se u službu jednog pevača i koncerta stavljaju sve hitne službe i ključni ljudski i sigurnosni resursi zemlje.
Niste nikakvi buntovnici, a najmanje ratnici svetla ili čega već, tek pijuni u igri tipa koji vam je prodao vokalnu kopiju Alena kad već ne može Tife, muzičku repliku Mejdena, bljutavi ustašluk, jeftine pseudo-istorijske mitove te vodu za 5 i pivo za 7/9 evra.
(Indeks)
