- Sviđa mi se ritam. Ne zato što je spor, već zato što je miran. U NJujorku, ako nešto ne uradiš, ostatak liste ti je katastrofa. Ovde, ako ne uradiš jednu stvar, kažeš: "Okej, mogu to da uradim sutra." Ne biti pod stresom u vezi sa svime je fantastično.
- Često koristim reč "komplikovano" u vezi sa Srbijom. Vidim Srbiju kao crni luk. Prvi sloj je čist i savršen. Vidite da su ljudi gostoljubivi. Imaš osećaj da je mesto novo, kao da je nešto fantastično. Kad čuješ priče i počneš više da razgovaraš sa ljudima o stvarima koje nisu baš vesele, počneš da dobijaš drugačiji utisak, neki drugi sloj i drugu perspektivu. Potrebno je puno vremena da se Srbi zaista otvore, na iskren, iskren način. I tek onda razumeš kulturu, tradiciju i mentalitet.
Lisa smatra da neko ko je došao iz inostranstva, i nije ovde odrastao od malih nogu, nikada do kraja ne može da razume Srbiju.
- Žao mi je, ljudi, nikad nećemo moći da budemo Srbi - kaže ona, uz osmeh.
U Beogradu je najviše nervira to što je često "komplikovano uraditi nešto".
Pročitajte još
- Ništa neće ići glatko. Ako treba da uradite "A" i "B", uvek očekujte "C". Ništa neće ići glatko. Šta god da radite, očekujte problem i trudite se da ostanete mirni.
Lisi se u Beogradu sviđa i veliki broj starijih građevina, kuća, crvenih krovova, ali smatra da se grad prebrzo izgrađuje, budući da niče veliki broj novih solitera, što donekle ubija duh starih vremena.
Čudi je i veliki broj uskih ulica, kakvih nema u NJujorku.
- Ovo, na primer, za mene može da bude samo jednosmerna ulica. Ali Beograđani se snalaze, mimoilaze se - priča ona šetajući se.
BONUS VIDEO:
