Oldrič Hejzen Ejms je bivši američki kontraobaveštajni oficir CIA-e koji je osuđen za špijunažu u ime Sovjetskog Saveza i Rusije 1994. godine. Trenutno služi doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpista, u Federalnom popravnom zavodu u Kamberlendu, u saveznoj američkoj državi Merilend.
Ovaj 84-godišnji bivši agent je poznat po tome što je kompromitovao više poverljivih sredstava CIA-e nego bilo koji drugi oficir sve do Roberta Hansena, koji je uhapšen sedam godina kasnije, 2001. godine.
Počeci u CIA
Počev od 1957. godine, nakon druge godine srednje škole, radio je za CIA tri leta kao niskorangirani analitičar evidencije GS-3, kao deo programa za pružanje privremenih poslova deci zaposlenih u CIA. NJegov otac je radio za CIA, što je i mladom Oldriču otvorilo vrata u tu elitnu ali tajanstvenu ustanovu.
Ejms je bio odgovoran za obeležavanje poverljivih dokumenata za podnošenje, kao i za pravljenje lažnog novca koji se koristio u programima obuke za „Farmu“, gde su počinjali pripravnici CIA. Dve godine kasnije, 1959. godine, Ejms je upisao Univerzitet u Čikagu , gde je planirao da studira istoriju i strane kulture. NJegova „dugogodišnja strast“ prema drami, međutim, rezultirala je lošim ocenama i nije završio drugu godinu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Vratio se u CIA tokom leta 1960. kao radnik i moler. Pet godina nakon što je počeo da radi za CIA, Ejms je dobio diplomu osnovnih studija istorije na Univerzitetu DŽordž Vašington u Vašingtonu. Nije planirao karijeru u agenciji, ali nakon što je postigao ocenu GS-7 i dobio dobre ocene rada, primljen je u Program pripravnika uprkos tome što je imao nekoliko sukoba sa policijom povezanih sa alkoholom. Godine 1969, Ejms se oženio koleginicom iz CIA, Nensi Segebart, koju je upoznao u Programu pripravnika.
Pročitajte još
Ejms je raspoređen u Ankaru, u Turskoj, a Nensi je potom dala ostavku u CIA-i zbog pravila koje je zabranjivalo bračnim partnerima da rade u istoj kancelariji. Ejmsov posao u Turskoj bio je da cilja regrutovanje sovjetskih obaveštajnih oficira. Uspeo je da se infiltrira u komunističku organizaciju Dev-Genč preko cimera studentskog aktiviste Deniza Gezmiša i takmičarke na izboru lepote čiji je dečko učestvovao u pokretu za rušenje turske vlade. Uprkos ovom uspehu, Ejmsov učinak je ocenjen samo kao „zadovoljavajući“. NJegovi pretpostavljeni su smatrali da su regrutovani špijuni dovoljno vredni, ali je data opaska da je Ejms „nepogodan za terenski rad i da se preporučuje da ostatak karijere provede u sedištu CIA-e“.
Kada Ejms se vratio u sedište CIA-e, Ejms je tu proveo naredne četiri godine je bio u sovjetsko-istočnoevropskom odeljenju, gde je odgovarao za upravljanje imovinom i gde su njegove veštine bile bolje iskorišćene. NJegove ocene učinka bile su „uglavnom odlične“. Ipak, primećeno je da prekomerno pijenje.
Godine 1976, Ejms je raspoređen u NJujork, gde je rukovodio dva važna sovjetska objekta. NJegov rad je ocenjen odlično, a dobio je nekoliko unapređenja i bonusa, rangiran iznad većine operativnih oficira u svom platnom razredu. Međutim, primećena je Ejmsova sklonost ka odugovlačenju sa podnošenjem finansijskog izveštaja. NJegova nepažnja prema detaljima takođe ga je dovela do toga da počini dva prekršaja bezbednosti, uključujući i jedno ostavljanje aktovke sa poverljivim operativnim materijalima u njujorškom metrou, koje je FBI pronašao i utvrdio da nisu kompromitovane. Ejms je kasnije rekao da je dobio samo usmenu opomenu.
Nekoliko godina potom, Ejms je prihvatio posao u Meksiko Sitiju, dok je njegova tadašnja supruga ostala u NJujorku. NJegove procene u Meksiku bile su u najboljem slučaju osrednje, a upustio se u najmanje tri vanbračne afere. U oktobru 1982. Ejms je započeo aferu sa Marijom del Rosario Kasas Dipuj, kulturnim atašeom u kolumbijskoj ambasadi i doušnikom CIA-e. Oženio se njome 1985. godine i sa njom je dobio sina, Pola Ejmsa, koji je rođen 1989. godine.
Foto: Profimedia
Uprkos propisima CIA-e, Ejms nije prijavio svoju vezu sa stranim državljaninom svojim pretpostavljenima, iako su neki od njegovih kolega bili svesni toga. NJegove loše ocene učinka ponovo su delimično bile rezultat njegovog prekomernog alkoholisanja. Na diplomatskom prijemu u Meksiko Sitiju, Ejms se upustio u glasnu, pijanu svađu sa kubanskim zvaničnikom koja je „izazvala uzbunu“ među njegovim pretpostavljenima.
U septembru 1983. godine, Ejms je prebačen u odeljenje za Jugoistočnu Aziju u sedištu CIA. NJegov preraspored ga je postavio „u najosetljiviji deo“ Odeljenja za operacije, koje je bilo odgovorno za sovjetsku kontraobaveštajnu službu. Ejms je imao pristup svim planovima i operacijama CIA protiv KGB- a i GRU-a, sovjetske vojne obaveštajne službe. U oktobru iste godine se formalno rastao od Nensi, a u novembru je podneo CIA izveštaj o „spoljnim aktivnostima“, napominjući svoju romantičnu vezu sa Rosario.
Kao deo brakorazvodne nagodbe od prve žene, Ejms je pristao da plati dugove koje su nagomilali i da Nensi mesečno izdržava tri i po godine, u ukupnom iznosu od oko 46.000 dolara, kao i da veći deo zajedničke imovine pripadne Nensi. Ejms je mislio da bi ga razvod mogao dovesti do bankrota i kasnije je rekao da je upravo taj finansijski pritisak ono što ga je prvobitno navelo da razmisli o špijunaži za Sovjete. NJegova nova supruga se takođe pokazala kao velika potrošačica, idući u kupovinu i često telefonirajući svojoj porodici u Kolumbiji, što je koštalo oko 400 dolara mesečno. Nakon njegovog hapšenja, FBI je u kući Ejmsovih otkrio 60 tašni, više od pet stotina pari cipela, 165 neotvorenih kutija hulahopki i više dizajnerskih haljina, napominjući da „najmanje desetak izgleda kao da još nisu nošene“. Takođe je otkriveno šest muških Roleks satova.
Špijunaža
Za samo nekoliko godina, Ejms je predao Sovjetima imena više od 25 tajnih američkih agenata koji su radili unutar SSSR-a. Mnogi od njih su uhapšeni – a neki i pogubljeni.
Ejms je rutinski pomagao drugoj kancelariji CIA-e koja je procenjivala službenike sovjetske ambasade kao potencijalne obaveštajne resurse. Kao deo ove odgovornosti, i uz znanje i CIA-e i FBI-ja, Ejms je počeo da uspostavlja kontakte unutar sovjetske ambasade.
U aprilu 1985. godine počela je Ejmsova špijunaža u ime Sovjetskog Saveza. Sovjetima je pružao informacije za koje je verovao da su „u suštini bezvredne“, ali bi utvrdile njegove akreditive kao insajdera CIA-e. U zamenu za to, tražio je 50.000 dolara, koje su Sovjeti brzo platili. Ejms je kasnije tvrdio da se nije spremio za više od početne „prevare“ kako bi namirio svoj neposredni dug, ali pošto je „prešao granicu“, „nikada nije mogao da odustane“.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Ejms je ubrzo identifikovao više od deset vrhunskih izvora CIA i FBI koji su izveštavali o sovjetskim aktivnostima. Ejms je ne samo verovao da je „toliko novca koliko on može ikada iskoristiti“ u izdaji ovih obaveštajnih sredstava, već bi njihovo eliminisanje takođe smanjilo šanse da se otkrije njegova sopstvena špijunaža. Mreža CIA-inih agenata iz sovjetskog bloka počela je da nestaje alarmantnom brzinom, uključujući dvostruke agente Genadija Varenika i Dmitrija Poljakova. CIA je shvatila da nešto nije u redu, ali je oklevala da razmotri mogućnost krtice unutar svoje agencije. Početne istrage su se fokusirale na moguće propuste izazvane sovjetskim greškama ili kodom koji je bio razbijen.
CIA je u početku za gubitak imovine okrivila drugog bivšeg agenta CIA, Edvarda Lija Hauarda, koji je takođe prenosio informacije Sovjetima. Ali kada je agencija izgubila još tri važna agenta o kojima Hauard nije mogao ništa da zna, bilo je jasno da su hapšenja i rezultirajuća pogubljenja rezultat informacija koje je pružio drugi izvor. Jedan oficir CIA je rekao da Sovjeti „završavaju naše slučajeve sa bezobzirnom lakoćom“, što je bilo veoma neobično jer je „preovlađujuća mudrost među profesionalnim 'hvatačima špijuna'“ CIA bila da bi iznenadna eliminacija sve imovine poznate krtici dovela njega u opasnost. U stvari, Ejmsovi KGB-ovci su mu se izvinili, rekavši da se ne slažu sa tim postupkom, ali da je odluka o trenutnom eliminisanju sve američke imovine doneta na najvišim političkim nivoima.
U međuvremenu, Ejms je nastavio otvoreno da se sastaje sa Sergejem Dmitrijevičem Čuvahinom, kontaktom u sovjetskoj ambasadi. Jedno vreme, Ejms je za CIA i FBI sumirao napredak onoga što je predstavio kao pokušaj regrutovanja Čuvahina. Ejms je dobijao 20.000 do 50.000 dolara svaki put kada bi njih dvojica ručali. Na kraju, Ejms je dobio 4,6 miliona dolara od Sovjeta, što mu je omogućilo da uživa u načinu života koji je daleko iznad mogućnosti oficira CIA. U avgustu 1985. godine, kada je Ejmsov razvod postao pravosnažan, on se oženio Rosario Kasas Dipuj. Shvativši da će njegovo novo bogatstvo izazvati začuđenje, razvio je priču da je njegov prosperitet rezultat novca koji mu je dala bogata porodica njegove kolumbijske supruge. Ejms je slao značajne iznose svojih špijunskih isplata svojim novim tazbini u Bogoti kako bi im pomogao da poboljšaju svoj siromašni status.
Sredinom maja 1985. godine, neko je prijavio Sovjetima da Oleg Gordijevski, njihov šef stanice u Londonu, šalje tajne MI-6, što je radio, u velikoj tajnosti, 11 godina. Dana 17. maja 1985. godine, Gordijevski je pozvan u Moskvu , gde je drogiran i ispitan o svojoj navodnoj komunikaciji sa MI-6. Postojala je velika sumnja da je Ejms prijavio aktivnosti Gordijevskog sovjetskoj kontraobaveštajnoj službi. Međutim, u junu 1994. godine, Vašington post je objavio da „Nakon šest nedelja ispitivanja Ejmsa... FBI i CIA ostaju zbunjeni oko toga da li je Ejms ili neko drugi prvi upozorio Sovjete na Gordijevskog“.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Agent FBI-ja je izvestio da Ejms nije obavestio Sovjete o Gordijevskom do 13. juna 1985. godine. Do tada je špijun bio pod nadzorom KGB-a, iako nije bio optužen za izdaju od 19. jula 1985. godine, kada su agenti MI-6 počeli da ga defiltriraju u Britaniju.
Godine 1986, nakon gubitka nekoliko sredstava CIA-e, Ejms je rekao KGB-u da se plaši da će biti osumnjičen. KGB je skrenuo američke istražitelje sa Ejmsovog traga tako što je napravio složenu diverziju, u kojoj je sovjetski oficir rekao kontaktu CIA-e da je krtica stacionirana u Centru za obuku Vorenton (STC), tajnom komunikacionom objektu CIA-e u Virdžiniji. Lovci na krtice su skoro godinu dana istraživali devedeset zaposlenih u STC-u i došli do deset osumnjičenih, iako je glavni istražitelj primetio da „postoji toliko problematičnih ličnosti da se niko ne ističe“.
Godine 1986, Ejms je raspoređen u Rim, gde su se njegove performanse ponovo kretale od osrednjih do loših i ponovo su uključivale dokaze o njegovom problematičnom pijenju. Bez obzira na to, od 1990. do 1991. godine, premešten je u Grupu za analizu kontraobaveštajnog centra CIA-e, što mu je omogućilo pristup „izuzetno osetljivim podacima“, uključujući informacije o američkim dvostrukim agentima.
Kasnije, nakon što je prebegao, Gordijevski je pohvalno govorio o informacijama koje je Ejms pružio KGB-u, navodeći da je „značaj Ejmsa bio ogroman“ i da su Sovjeti bili impresionirani „kvalitetom i količinom“ tajni koje je on dostavio.
Odgovor CIA-e
Krajem 1986. godine, CIA je okupila tim da istraži izvor curenja informacija. Predvođen Polom Redmondom, tim je ispitao različite moguće uzroke, uključujući mogućnosti da je KGB prisluškivao agenciju, presretao njene komunikacije ili imao krticu. Do 1990. godine, CIA je bila sigurna da u agenciji postoji krtica, ali nije mogla da identifikuje tačan izvor. Regrutovanje novih sovjetskih agenata je gotovo obustavljeno, jer se agencija plašila da ne može da zaštiti svoju trenutnu imovinu.
Pre toga, u novembru 1989. godine, kolega je izvestio da Ejms izgleda uživa u načinu života koji je daleko iznad mogućnosti oficira CIA-e i da je porodica njegove supruge manje bogata nego što je on tvrdio. Dajana Vorten, jedan od članova tima za lov na krtice, poznavala je Rosario pre udaje i jednog dana se sastala sa njom da razgovaraju o postavljanju zavesa u kući Ejmsovih. Vortenova je nedavno postavila zavese u svojoj kući i znala je da mogu biti skupe. Pitala je na koju sobu da se prvo koncentriše, na šta se Rosario nasmejala i rekla: „Ne brinite o ceni, završićemo celu kuću odjednom!“ Vorten je takođe znala da Rosariini roditelji imaju malo novca, a kontakt CIA-e u Bogoti je primetio da je njena porodica sada dobrostojeća. Ipak, CIA se sporo kretala. Kada je istražitelj zadužen da pregleda Ejmsove finansije započeo dvomesečni kurs obuke, niko ga nije odmah zamenio. Istražitelje je takođe odvratila pažnja lažnom pričom oficira CIA u inostranstvu koji je tvrdio da su Sovjeti prodrli u CIA sa zaposlenim rođenim u SSSR-u (Ejms je rođen u američkoj državi Viskonsin).
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Godine 1986. i 1991. Ejms je prošao dva poligrafska ispitivanja dok je špijunirao za Sovjetski Savez. U početku je bio „prestravljen“ mogućnošću polaganja testa, ali mu je KGB savetovao „da se jednostavno opusti“. Ejmsov test je pokazao obmanjujuće odgovore na neka pitanja, ali su ga ispitivači propustili. Po kasnijem mišljenju CIA, to je bilo zato što su ispitivači bili „previše prijateljski nastrojeni“ i stoga nisu izazvali odgovarajući fiziološki odgovor.
CIA se konačno fokusirala na Ejmsa nakon što su kolege primetile njegov oštriji lični izgled, uključujući: estetsku stomatologiju i odeću. Ejmsovi zubi, koji su bili žućkaste boje kao poseldica jakob pušenja, odjednom su bili blistavo beli i prevučeni novim krunicama. Isto tako, Ejms je bio poznat po odeći koju kupuje „po povoljnim cenama“, ali je iznenada i to promenio. Počeo je da nosi odela sašivena po meri koje čak ni njegovi pretpostavljeni nisu mogli da priušte.
CIA je takođe shvatila da, uprkos Ejmsovoj godišnjoj plati od 60.000 dolara, on može sebi da priušti:
- Kuća od 540.000 dolara u okrugu Arlington, Virdžinija , koju je platio gotovinom
- Luksuzni automobil marke Jaguar od 50.000 dolara
- Troškovi renoviranja i preuređenja kuće od 99.000 dolara
- Mesečni telefonski računi prelaze 6.000 dolara, uglavnom pozivi Ejmsove supruge svojoj porodici u Kolumbiji
- Osoblje sa Filipina, čije je putovanje do i iz Sjedinjenih Država plaćao Ejms
- Premium kreditne kartice, na kojima je minimalna mesečna uplata premašila njegovu mesečnu platu
Hapšenje
U martu 1993. godine, CIA i FBI su započeli intenzivnu istragu Ejmsa koja je uključivala elektronski nadzor, pretraživanje njegovog smeća i instaliranje monitora u njegov automobil radi praćenja njegovog kretanja. Od novembra 1993. godine do hapšenja, Ejms je bio pod praktično stalnim fizičkim nadzorom.
Početkom 1994. godine, kada je trebalo da prisustvuje konferenciji u Moskvi, FBI je verovao da više ne može da čeka, i on i njegova supruga su uhapšeni 21. februara. Prilikom hapšenja, Ejms je rekao policajcima: „Pravite veliku grešku! Imate pogrešnog čoveka!“
Dana 22. februara 1994. godine, Ministarstvo pravde je optužilo Ejmsa i njegovu suprugu za špijunažu za Sovjetski Savez i Rusiju. Priznao je krivicu 28. aprila i dobio je kaznu doživotnog zatvora. Kao deo nagodbe o priznanju krivice koju je postigao Ejms, njegova supruga je dobila manju kaznu od pet godina zatvora zbog utaje poreza i zavere za špijunažu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Na sudu, Ejms je priznao da je kompromitovao „gotovo sve sovjetske agente CIA i drugih američkih i stranih službi koje su meni poznate“ i da je SSSR-u i Rusiji pružio „ogromnu količinu informacija o spoljnoj, odbrambenoj i bezbednosnoj politici Sjedinjenih Država“. Procenjuje se da su informacije koje je Ejms pružio Sovjetima dovele do kompromitovanja najmanje 100 američkih obaveštajnih operacija i izvršenja najmanje deset izvora. Ejmsova izdaja metoda CIA takođe je omogućila KGB-u da koristi „kontrolisane agente“ kako bi snabdevao SAD i pravim obaveštajnim podacima i dezinformacijama od 1986. do 1993. godine. Deo ovog „materijala“ je uključen u obaveštajne izveštaje CIA, od kojih je nekoliko stiglo čak i do tri američka predsednika.
Ejms je rekao da se ne plaši da će ga uhvatiti FBI ili CIA, ali da se plaši sovjetskih prebega, rekavši: „Skoro svaki Amerikanac koji je zatvoren u vezi sa špijunažom je označen od strane sovjetskog izvora“. Pored toga, kada su ga pitali o poligrafskim testovima, Ejms je rekao: „Nema posebne magije. Samopouzdanje je ono što to čini. Samopouzdanje i prijateljski odnos sa ispitivačem. Odnos, gde se osmehujete i naterate ga da misli da vam se sviđa. Naterati ispitivača da poveruje da ispit nema nikakvu važnost za vas zaključuje stvar.“
CIA je kritikovana što se nije ranije fokusirala na Ejmsa, s obzirom na očigledno povećanje njegovog životnog standarda. U Kongresu je nastala „ogromna uzbuna“ kada je direktor CIA DŽejms Vulsi odlučio da niko u agenciji neće biti otpušten ili degradiran u vezi sa Ejmsovom špijunažom.
Foto: Profimedia
- Neki su tražili da se glave kotrljaju kako bismo mogli reći da su glave pale - izjavio je Vulsi i dodao: - Žao mi je, to nije moj način. Vulsi je kasnije podneo ostavku pod pritiskom.
Ejmsov advokat, Platon Kačeris, pretio je da će pokrenuti sudski postupak zbog pretresa i zaplena FBI-ja u Ejmsovom domu i kancelariji bez konvencionalnih naloga za pretres. Kongres je potom usvojio novi zakon kojim je dat poseban autoritet Sudu za nadzor stranih obaveštajnih službi da odobri takve pretrese.
Ejms nije mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu zbog uzbune oko pogubljenja DŽulijusa i Etel Rozenberg, koji su osuđeni za špijunažu za Sovjetski Savez i pogubljeni u NJujorku , u junu 1953. Međutim, nakon Ejmsove špijunaže, Kongres je vratio smrtnu kaznu za stranu špijunažu.
Ugroženi izvori CIA
- Vitalij Jurčenko je bio oficir KGB-a u Petom odeljenju Direkcije K, „najviše rangirani oficir KGB-a koji je ikada prebegao u Sjedinjene Države“. U avgustu 1985. godine, prebegao je u SAD preko Rima, samo da bi se vratio u Sovjetski Savez tri meseca kasnije. Ejms je bio upoznat sa svim informacijama koje je Jurčenko dao CIA-i i mogao je da ih prosledi KGB-u, što je omogućilo lako prikrivanje izgubljenih informacija. Po povratku u Sovjetski Savez, Jurčenko je premešten na kancelarijski posao u Odeljenju za graničnu bezbednost kao nagradu za pomoć u čuvanju tajne Ejmsove špijunaže
-
General-major Dmitrij Poljakov bio je najviša ličnost u GRU-u, dajući informacije CIA-i od ranih 1960-ih do penzionisanja 1980. godine. Pogubljen je 1988. godine nakon što ga je Ejms razotkrio. Poljakov je verovatno bio najvrednija imovina koju je Ejms kompromitovao. Jedan zvaničnik CIA-e je rekao za Poljakova: „Nije to uradio zbog novca. Insistirao je da ostane na mestu da bi nam pomogao.“
-
Pukovnik Oleg Gordijevski bio je šef londonske rezidenture i špijunirao je za MI-6. Ejms je predao informacije o Gordijevskom koje su ga pozitivno identifikovale kao dvostrukog agenta, iako je Gordijevski uspeo da pobegne do finske granice, odakle ga je MI-6 preko Norveške ekstradovao u Ujedinjeno Kraljevstvo pre nego što je mogao biti pritvoren u Sovjetskom Savezu.
-
Adolf Tolkačov je bio elektroinženjer koji je bio jedan od glavnih konstruktora u kompaniji Fazotron, koja proizvodi vojne radare i avioniku.Tolkačov je prenosio informacije CIA-i između 1979. i 1985. godine, ugrožavajući višestruke radarske i raketne tajne, kao i predajući poverljive informacije o avionici. Uhapšen je 1985. godine nakon što su ga kompromitovali i Ejms i Edvard Li Hauard, a pogubljen je 1986. godine.
-
Valerij Martinov je bio oficir Linije X (Tehnička i naučna obaveštajna služba) u vašingtonskoj rezidenturi. Otkrio je identitet pedeset sovjetskih obaveštajnih oficira koji su delovali iz ambasade i tehničke i naučne ciljeve u koje je KGB prodro. Nakon što ga je Ejms identifikovao, KGB ga je angažovao da prati osumnjičenog špijuna u Moskvu; međutim, to je bila prevara. Martinov je uhapšen, ispitan i optužen za špijunažu po povratku. Pogubljen je 1987. godine.
-
Major Sergej Motorin bio je oficir za političku obaveštajnu službu (Line PR) u rezidenturi u Vašingtonu, koga je FBI pokušao da uceni da špijunira za Amerikance. Na kraju je sarađivao iz sopstvenih razloga. Motorin je bio jedan od dve krtice u rezidenturi koje je Ejms izdao, a pogubljen je 1988. godine.
-
Pukovnik Leonid Poleščuk bio je agent kontraobaveštajne službe (Line KR) u Nigeriji, koga je takođe izdao Ejms. NJegovo hapšenje pripisano je slučajnom susretu u kojem su agenti KGB-a videli agenta CIA-e kako puni skriveni prostor . Posle nekog vremena, Poleščuk je viđen kako vadi sadržaj. Na kraju je suđen i pogubljen.
BONUS VIDEO:
