Još početkom 20. veka žene su retko brijale telo, a dlačice se nisu smatrale nepoželjnima. Sve je počelo da se menja sa razvojem modne industrije, promenom krojeva odeće i snažnim uticajem reklamnih kampanja koje su stvorile novi ideal – glatku, besprekornu kožu. Tako nešto postalo je sasvim prirodno problem koji treba "rešiti", piše The Henry Ford.
Početkom 20. veka tržište za ženske proizvode za uklanjanje dlaka nije postojalo – trebalo ga je izmisliti. Prekretnica se dogodila 1915. godine. S porastom popularnosti haljina bez rukava, ženski pazusi postali su vidljivi nego ikada. Kompanija "Žilet" prepoznala je priliku i lansirala "Milady Décolleté", prvi brijač namenjen ženama. Iako se radilo tek o prepakovanom muškom brijaču, marketinška kampanja bila je presudna.
Oglas u časopisu Harper's Bazaar iz te godine jasno je poručio: "Letnja haljina i moderni ples čine uklanjanje nepoželjnih dlačica nužnim." Dlake su odjednom postale "neprikladne", "ružne" i "nehigijenske". Marketinški stručnjaci pažljivo su birali reči, koristeći izraze poput "zaglađivanje" umesto "brijanje" kako bi praksu učinili prefinjenijom i ženstvenijom.
Foto: Profimedia
Posle pazuha, na red su došle noge. Kako su se suknje skraćivale tokom 1920-ih i 1930-ih, ideja o glatkim nogama polako je ulazila u modu. Ipak, ključni trenutak koji je brijanje nogu pretvorio iz trenda u opšteprihvaćenu normu bio je Drugi svetski rat. Zbog rata je proizvodnja najlonskih čarapa gotovo zaustavljena jer su materijali bili preusmereni u vojne svrhe. Žene su ostale golih nogu, a kako je doterivanje smatrano patriotskom dužnošću za podizanje morala, brijanje je postalo praktično rešenje. U samo nekoliko godina, uklanjanje dlaka s nogu postalo je uobičajeni ritual.
Pre pojave sigurnosnih brijača, žene su se izlagale velikim rizicima za glatku kožu. Prema podacima muzeja The Henry Ford, recepti za depilacijske kreme često su sadržali opasne hemikalije poput arsena i živinog bromida. U salonima su se čak koristili rendgenski aparati za trajno uklanjanje dlaka, što je kod nekih žena uzrokovalo čireve i kancerogene tumore. Pritisak nije bio samo estetski. Početkom 20. veka, dlakavost se povezivala sa primitivizmom, dok se glatka koža smatrala znakom više evolucione faze i ženstvenosti. Biti bez dlaka postalo je dokaz "čistoće" i pripadnosti modernom društvu.
Pročitajte još
Tako je u samo nekoliko decenija, pametnim marketingom i spletom istorijskih okolnosti, uklanjanje dlačica prešlo put od nepostojeće prakse do neupitnog standarda ženstvenosti. Iako se danas norme preispituju, nasleđe ove stogodišnje kampanje i dalje oblikuje svakodnevne rituale miliona žena širom sveta.
BONUS VIDEO:
