Da bi čovek voleo mora da ima veru, vera je pokretač svega što nam se dešava u životu. Iako živimo u vremenu koje previše teče, u vremenu u kom nam možda nedostaje toplih reči i zagrljaja, taman se pojavi neko ko zasija kroz reči. U današnjoj objavi "Kulturnog korena" čitaćete duhovnu poeziju Bojane Čolić Grujić, žene koja iz srca peva o veri.
DA GLEDAM U NJENE OČI
Božanstvena Liturgijo mojih pomisli, Foto: Facebook/Bojana Čolić Grujić
Izvore sladosti Tvoje nepresušne čednosti,
Iznedriteljko našeg Iznedritelja,
da budem Ti blizu, jedina mi želja!
Da gledam Te u oči prozračne i celomudrene...
U NJima da se odmaram i njima delo
u slavu Tvoju da stvaram!
Te svevideće i sveobuhvatne oči samo mi trebaju!
Dok me gledaju sa visina,
pružaju utehu i verujem samo tada
da sam Tvoja, da sam divna, kô nekada...
Monaška Uteho, vitezova Podvigu,
srca mog Darovateljko,
uzmi me, okupaj me u blagosti!
Ooo, neizreciva moja Radosti,
do srži uz Sebe me drži!
Jedino što želim je da Tebe veselim...
Grob Tvoj posetiću i na istom zakleću
da dok u meni ima vazduha, Ti ćeš biti moja uteha...
da dok hodam i gledam, Tebe nikom ne dam.
SMELOST
Šta je smelost?
Pročitajte još
i kada boli i kada se gubi
stisnu se zubi!
Da i kada je hladno i kada duva,
treba duša da se sačuva!
Kada se pati da se shvati
šta to treba da se radi,
šta se ne radi.
Smelost je svesnost da i kada telo stari,
duša ostaje mlada;
da i kada peče greh kao žar,
bio mlad ili star, ista je stvar!
Treba se ispovediti i Bogu predati!
Sa iskrenim pokajanjem nastaviti traganje.
Smelost je kada se ne bojiš
da uspravno i postojano stojiš –
dok te šibaju olujni vetrovi,
i dok te zatrpavaju snegovi
i snežni smetovi
i ako te opkole životne nedaće
ko je SMEO znaće sa tim na kraj da izađe!
Smelost je ne izdati Boga i sebe
zbog nečijeg ubeđenja.
Smelost je ne porediti sebe,
jer tu nema poređenja –
Svako je u svom carstvu za sebe car.
Ti, kada pročitaš ovo, znaj
da smelost nije biti jak i
boriti se fizički sa napadima rulje
nego je smelost ne pljuvati
onog koji tebe pljuje.
Smelost je duhovna zrelost – sozrecanje –
da izađeš iz opsega umnih granica,
da od svog života prelistaš još mnogo stranica,
da svaka sledeća stanica bude ti draga uspomena
sa kojom ideš dalje i u srcu je nosiš.
.
Smeo biti znači da se ponosiš
što si drugačiji od drugih
i sličan samo sebi –
(U suprotnom ne bi umeo ti da zaplivaš
i na drugu obalu, tamo, gore, isplivaš!
– Tada će u tebi duhovna zrelost
postati smelost.
KO JE BOJANA ČOLIĆ GRUJIĆ?
Bojana Čolić Grujić je rođena 1990. godine u Beogradu gde živi i stvara. Napisala je tri zbirke pesama "Pesme", "LJubav bez ostatka","Svetlucavo zrnce".
Važi za motivacionog i duhovnog govornika, majka je troje dece i uspešna preduzetkinja. Piše religioznu poeziju, njene pesme su poput molitve. Gostovala je u nekoliko pravoslavnih emisija u kojima često govori o ljubavi prema Bogu, rligiji, kakvi treba da budemo kao roditelji i ljudi.
Foto: Facebook/Bojana Čolić Grujić
Zašto biti deo "Kulturnog korena"? Zato što je izuzetno važno doprinositi kulturi kada se prave vrednosti zaboravljaju ili što citat kaže "Kultura je most između prošlosti i budućnosti." Mi smo tu da pružimo šansu da talentovani ljudi dođu do izražaja, da se čuje za njihov rad, da se čuje glas. Mi smo tu da ujedinimo svakog čoveka u lepoti i iskrenosti umetnosti, kao i sve umetnike iz različitih oblasti.
Ukoliko želite da budete deo ovog kulturnog dodatka, radove možete slati na sledeću mail adresu: nportal.info@gmail.com
Zabranjeno je svako kopiranje i preuzimanje autorskih tekstova!
BONUS VIDEO:
