Да би човек волео мора да има веру, вера је покретач свега што нам се дешава у животу. Иако живимо у времену које превише тече, у времену у ком нам можда недостаје топлих речи и загрљаја, таман се појави неко ко засија кроз  речи. У данашњој објави "Културног корена" читаћете духовну поезију Бојане Чолић Грујић, жене која из срца пева о вери.

ДА ГЛЕДАМ У ЊЕНЕ ОЧИ

Божанствена Литургијо мојих помисли,
Изворе сладости Твоје непресушне чедности,
Изнедритељко нашег Изнедритеља,
да будем Ти близу, једина ми жеља!

Да гледам Те у очи прозрачне и целомудрене...
У Њима да се одмарам и њима дело
у славу Твоју да стварам!
Те свевидеће и свеобухватне очи само ми требају!
Док ме гледају са висина,
пружају утеху и верујем само тада
да сам Твоја, да сам дивна, кô некада...

Монашка Утехо, витезова Подвигу,
срца мог Дароватељко,
узми ме, окупај ме у благости!
Ооо, неизрецива моја Радости,
до сржи уз Себе ме држи!

Једино што желим је да Тебе веселим...
Гроб Твој посетићу и на истом заклећу
да док у мени има ваздуха, Ти ћеш бити моја утеха...
да док ходам и гледам, Тебе ником не дам.

Фото: Фацебоок/Бојана Чолић Грујић

 

СМЕЛОСТ

Шта је смелост?

Смелост, то је духовна зрелост да
и када боли и када се губи
стисну се зуби!
Да и када је хладно и када дува,
треба душа да се сачува!
Када се пати да се схвати
шта то треба да се ради,
шта се не ради.
Смелост је свесност да и када тело стари,
душа остаје млада;
да и када пече грех као жар,
био млад или стар, иста је ствар!

Треба се исповедити и Богу предати!
Са искреним покајањем наставити трагање.
Смелост је када се не бојиш
да усправно и постојано стојиш –
док те шибају олујни ветрови,
и док те затрпавају снегови
и снежни сметови
и ако те опколе животне недаће
ко је СМЕО знаће са тим на крај да изађе!
Смелост је не издати Бога и себе
због нечијег убеђења.
Смелост је не поредити себе,
јер ту нема поређења –
Свако је у свом царству за себе цар.
Ти, када прочиташ ово, знај
да смелост није бити јак и
борити се физички са нападима руље
него је смелост не пљувати
оног који тебе пљује.


Смелост је духовна зрелост – созрецање –
да изађеш из опсега умних граница,
да од свог живота прелисташ још много страница,
да свака следећа станица буде ти драга успомена
са којом идеш даље и у срцу је носиш.
.
Смео бити значи да се поносиш
што си другачији од других
и сличан само себи –
(У супротном не би умео ти да запливаш
и на другу обалу, тамо, горе, испливаш!
– Тада ће у теби духовна зрелост
постати смелост.

КО ЈЕ БОЈАНА ЧОЛИЋ ГРУЈИЋ? 

Бојана Чолић Грујић је рођена 1990. године у Београду где живи и ствара. Написала је три збирке песама "Песме", "Љубав без остатка","Светлуцаво зрнце". 

Важи за мотивационог и духовног говорника, мајка је троје деце и успешна предузеткиња. Пише религиозну поезију, њене песме су попут молитве. Гостовала је у неколико православних емисија у којима често говори о љубави према Богу, рлигији, какви треба да будемо као родитељи и људи. 

Фото: Фацебоок/Бојана Чолић Грујић

 

Зашто бити део "Културног корена"? Зато што је изузетно важно доприносити култури када се праве вредности заборављају или што цитат каже "Култура је мост између прошлости и будућности." Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.

Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу: nportal.info@gmail.com

Забрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!

БОНУС ВИДЕО: