Svetlana se zaljubljivala bezbroj puta. A prva ljubav četrnaestogodišnje Svetlane bio je Sergo Berija, sin Lavrentija Berije, sovjetskog političara i jedan od najdugovečnijih i najuticajnijih šefova tajne policije Josifa Staljina - NKVD. NJegov sin je bio dve godine stariji od Staljinove ćerke.
Međutim, romansa nije uspela: Sergo je više voleo Alilujevinu najbolju drugaricu Marfu Peškovu (uzgred, Gorkijevu unuku).
Ali posle nekoliko godina, 1942. godine, Svetlana je zaboravila svoju prvu ljubav. Sve zato što joj je srce ukrao drugi muškarac – 39-godišnji reditelj i dramaturg Aleksej (pravo ime Lazar) Jakovljevič Kapler.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Platonska romansa
Rođen u bogatoj jevrejskoj porodici, Kapler je već bio oženjen – glumicom Tatjanom Tarnovskom. Međutim, njihov brak se raspao 1930. godine.
Aleksej Jakovljevič je 1939. godine postao profesor u Sveruski državni univerzitet kinematografije (VGIK), a tokom Velikog otadžbinskog rata radio je kao ratni dopisnik.
Pročitajte još
Kako je upoznao Staljinovu ćerku?
To se dogodilo kada je Kapler trebalo da snima novi film – o pilotima. I odlučio je da se direktno konsultuje sa samim pilotima, uključujući i Svetlaninog brata Vasilija Staljina.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Zatim se sastao sa samom Svetlanom.
Godine nisu bile prepreka za ljubavnike. Šetali su pod mesecom, išli u Tretjakovsku galeriju i, naravno, posećivali bioskop. Svetlana je rekla da su ih "neodoljivo" privlačile jedna drugoj; da kada bi "Lusi" (kako su ga Kaplerovi prijatelji u šali prozvali) došla u njenu školu ili stala u njen hodnik, "srce bi joj se steglo od radosti".
- Lusi je tada bila najpametnija, najljubaznija i najdivnija osoba za mene. Otvorila mi je svet umetnosti – nepoznat, neistražen - prisetila se devojka.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Prema rečima njegovih savremenika, Aleksej Jakovljevič, koji je bio skoro četvrt veka stariji od svoje voljene, nije sebi dozvoljavao ništa nepristojno. Odnos para je bio strogo platonski. Iako se dramski pisac zaista zaljubio u učenicu.
Naravno, Staljin nije mogao da ne zna za ovu vezu, ali je u početku, preko svog šefa bezbednosti, Nikolaja Vlasika, pružio Kapleru priliku da ode na službeno putovanje. On je odbio. U decembru 1942. godine, u novinama "Pravda" pojavilo se pismo izvesnog "poručnika L. iz Staljingrada", u kojem je podelio svoja sećanja na susrete sa svojom voljenom i nenamerno na kraju pomenuo da se sa njenog prozora "vide kremljovski bedemi".
Ova poruka, u čijem se pošiljaocu naslućivao Aleksandar Jakovljevič, verovatno je bila poslednja kap koja je prelila čašu.
Poslednjeg dana njihovog susreta, Kapler se strastveno oprostio od Alilujeve. Trebalo je da ode za Taškent, ali su oboje navodno sumnjali da im nije suđeno da se ponovo vide. Svetlana je napisala da nisu razgovarali, već su se samo ćutke poljubili, i da je imala predosećaj da će se nešto neprijatno desiti. I tako se i dogodilo – sledećeg dana Kapler je pritvoren.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Šta se desilo sa Kaplerom?
Za šta je Kapler optužen? Naravno, ni Svetlana Alilujeva ni Staljin nisu figurirali u njegovom slučaju. Optužen je za antisovjetsku propagandu, koju je Aleksej Jakovljevič navodno širio kada se sastajao sa štampom i kolegama rediteljima iz inostranstva. Kapler nije priznao krivicu.
Godine 1943. osuđen je na 5 godina zatvora u logorima u Vorkuti. U Vorkuti je, po naređenju šefa logorske uprave, Kapler pušten iz pratnje i dobio posao gradskog fotografa.
Godine 1948, osramoćeni filmski stvaralac izlazi iz zatvora... samo da bi ponovo završio tamo. Činjenica je da je Kapleru bilo zabranjeno da dođe u Moskvu.
Foto: Shutterstock
Međutim, zbog Svetlane, koja se do tada ne samo udala već i rodila dete, odlučio je da prekrši zabranu, pokušao je da je pronađe i pao je u ruke sovjetske policije.
Održano je novo suđenje, a Kapler je ponovo osuđen na 5 godina i poslat na izdržavanje kazne u Minlag, politički logor koji se nalazio u Komiju.
Već pred kraj kazne, kada je Staljin umro, Lusi je prebačen u Lubjanku. Pušten je prevremeno, a sledeće godine je rehabilitovan.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Kaplerov život se poboljšao. Nastavio je da radi u VGIK-u i piše scenarije. I ženio se još dva puta.
Aleksandar Jakovljevič je upoznao glumicu Valentinu Tokarsku tokom svog prvog izgnanstva u Vorkuti – ona je takođe bila zatvorenica. Ali je mogao da se oženi njome tek 1953. godine.
Istina, brak nije dugo trajao. Godine 1955, Lusi se zaljubio u pesnikinju Juliju Drunjinu. Drunjina je takođe bila udata, ali to nije sprečilo romansu. Međutim, 1960. godine, kada su se oboje već razveli od svojih nevoljenih, Aleksandar i Julija su se zvanično venčali.
Od 1966. godine, Kapler je radio na televiziji, gde je šest godina vodio program "Kinopanorama". Umro je 11. septembra 1979. godine. Uzrok njegove smrti bio je rak. Kapler je sahranjen na Starokrimskom groblju.
NJegova treća supruga Julija, koja je preminula 1991. godine, sahranjena je na istom groblju u susednoj grobnici.
Inače, Staljinova ćerka Svetlana je godine 1967. postala međunarodna senzacija kada je prebegla u Sjedinjene Države i, 1978. godine, postala je naturalizovani državljanin ove države. Od 1984. do 1986. godine, nakratko se vratila u Sovjetski Savez i vraćeno joj je sovjetsko državljanstvo. Bila je poslednje preživelo Staljinovo dete, a preminula je 22. novembra 2011., u 86. godini života.
Dok je bila u Sovjetskom Savezu, Alilujeva je 1963. godine napisala memoare na ruskom. Nakon što je u Moskvi u julu 1962. godine prvi put upoznala novinara, prvog dobitnika Međunarodne Lenjinove nagrade za mir, Emanuela d'Astijea de la Vižerija, pitala ga je da li bi neko pročitao njene memoare, a d'Astije je odgovorio potvrdno. Rukopis je bezbedno izneo iz zemlje indijski ambasador T. N. Kaul, koji joj ga je vratio u NJu Delhiju. Alilujeva je predala svoje memoare agentu CIA Robertu Rejlu u vreme svog prebega. Rejl je napravio njihovu kopiju. Knjiga se zvala „Dvadeset pisama prijatelju“ („Dvadcatь pisem k drugu“). To je bila jedina stvar, osim nekoliko komada odeće, koju je Alilujeva ponela tajnim putničkim letom iz Indije.
Rejmond Pirson, u časopisu „Rusija i Istočna Evropa“, opisao je Alilujevinu knjigu kao naivan pokušaj da se krivica za staljinističke zločine prebaci na Lavrentija Beriju.
BONUS VIDEO:
