U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Foto: Vikipedija
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Pročitajte još
Kao što je rođenje Marijino obasjalo stare roditelje Joakima i Anu, tako i sunce na dan 21. septembra najavljuje sunčanu jesen i zimu, kaže narodno predanje.
Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Danas je jedan od najvećih praznika u godini.
Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka - Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i oca iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko a po majci arhijerejsko.
Da li se posti na Malu Gospojinu?
Za razliku od velikih postova, Mala Gospojina nije strogi posni praznik. U narodu se veruje da se na ovaj dan ne posti, osim ako datum ne padne u sredu ili petak, kada pravila crkve nalažu post na vodi.
Ove godine, budući da Mala Gospojina pada u nedelju, pravilo je jasno – trpeza može biti mrsna i raskošna, u duhu praznične radosti i okupljanja porodice. Dan je to kada se, više nego ikada, slavi život, porodica i zahvalnost Majci Božjoj.
Foto: Shutterstock
Običaji i tradicija
Mala Gospojina u srpskom narodu nosi i simboliku kraja leta i početka jeseni. Verovalo se da priroda tog dana počinje da se sprema za zimu – da polako uzima zimsko ruho, a ljudi, poštujući prirodni ritam, ne rade teške poslove u polju.
Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
Na Malu Gospojinu navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana. U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Na ovaj dan porodice su se okupljale oko trpeze i molitve, a posebno su svetkovale žene i devojke. Vernici odlaze u crkvu, pale sveće i upućuju molitve Presvetoj Bogorodici, zaštitnici žena i dece. Narod veruje da deca rođena na Malu Gospojinu imaju poseban blagoslov i zaštitu Majke Božije.
Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
BONUS VIDEO:
