У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице у свечаном руху иако не славе и не иду на славу више дана проводе у празничном расположењу посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.
Фото: Википедија
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.
Прочитајте још
Као што је рођење Маријино обасјало старе родитеље Јоакима и Ану, тако и сунце на дан 21. септембра најављује сунчану јесен и зиму, каже народно предање.
Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Данас је један од највећих празника у години.
Дар бога старима Јоакиму и Ани није била само ћерка у позним годинама, већ и Богомајка - Марија је рођена у Назарету у породици оца из племена Давида и оца из рода Ароновог. По оцу је, дакле, њено порекло царско а по мајци архијерејско.
Да ли се пости на Малу Госпојину?
За разлику од великих постова, Мала Госпојина није строги посни празник. У народу се верује да се на овај дан не пости, осим ако датум не падне у среду или петак, када правила цркве налажу пост на води.
Ове године, будући да Мала Госпојина пада у недељу, правило је јасно – трпеза може бити мрсна и раскошна, у духу празничне радости и окупљања породице. Дан је то када се, више него икада, слави живот, породица и захвалност Мајци Божјој.
Фото: Shutterstock
Обичаји и традиција
Мала Госпојина у српском народу носи и симболику краја лета и почетка јесени. Веровало се да природа тог дана почиње да се спрема за зиму – да полако узима зимско рухо, а људи, поштујући природни ритам, не раде тешке послове у пољу.
Жене на овај дан не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове. Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама.
На Малу Госпојину наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана. У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању. Неке породице више дана проводе у празничном расположењу и у свечаном руху иако не славе и не иду на славу, посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
На овај дан породице су се окупљале око трпезе и молитве, а посебно су светковале жене и девојке. Верници одлазе у цркву, пале свеће и упућују молитве Пресветој Богородици, заштитници жена и деце. Народ верује да деца рођена на Малу Госпојину имају посебан благослов и заштиту Мајке Божије.
Верује се да када је о празнику ведро да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
БОНУС ВИДЕО:
