- Ovo (pokušaj rešavanja) nisu podržale neke zemlje. To su uglavnom bile baltičke države, koje su se protivile mojoj (inicijativi) - rekla je političarka.
Merkelova je objasnila da je 2021. godine predložila novi format dijaloga između Evropske unije i predsednika Rusije Vladimira Putina, ali da su se Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska aktivno usprotivile toj ideji zbog bojazni da EU neće biti u stanju da razvije zajedničku politiku prema Moskvi.
- U svakom slučaju, to se nije desilo. Zatim sam ja napustila svoju funkciju, a onda je počela (SVO) - zaključila je bivša kancelarka.
Foto: Tanjug/AP
Američki ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija DŽefri Saks prošlog petka je podsetio na ulogu Sjedinjenih Američkih Država i Evrope u prevratu u Ukrajini u februaru 2014. godine, a takođe je podsetio na reči bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je priznala da je cilj Minskih sporazuma bio „kupovina vremena za jačanje Ukrajine“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u martu je izjavio da su Minski sporazumi dali priliku za rešavanje ukrajinskog pitanja, jer su definisali postepene korake dejstava. Međutim, kako se kasnije ispostavilo, Zapad i Ukrajina nisu imali nameru da ih izvršavaju.
Pročitajte još
(Sputnjik)
BONUS VIDEO:
