- Ово (покушај решавања) нису подржале неке земље. То су углавном биле балтичке државе, које су се противиле мојој (иницијативи) - рекла је политичарка.
Меркелова је објаснила да је 2021. године предложила нови формат дијалога између Европске уније и председника Русије Владимира Путина, али да су се Естонија, Летонија, Литванија и Пољска активно успротивиле тој идеји због бојазни да ЕУ неће бити у стању да развије заједничку политику према Москви.
- У сваком случају, то се није десило. Затим сам ја напустила своју функцију, а онда је почела (СВО) - закључила је бивша канцеларка.
Фото: Танјуг/АП
Амерички економиста и професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс прошлог петка је подсетио на улогу Сједињених Америчких Држава и Европе у преврату у Украјини у фебруару 2014. године, а такође је подсетио на речи бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је признала да је циљ Минских споразума био „куповина времена за јачање Украјине“.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков у марту је изјавио да су Мински споразуми дали прилику за решавање украјинског питања, јер су дефинисали постепене кораке дејстава. Међутим, како се касније испоставило, Запад и Украјина нису имали намеру да их извршавају.
Прочитајте још
(Спутњик)