Опсада, коју су постепено заоштравале Снаге за брзу подршке, тотално је променила град:
- ровови се пружају дуж насеља
- цивили се крећу пажљиво, из једне у другу улицу, у потрази за склоништем
- групе за самоодбрану заједно са утврђеним гарнизонима воде борбе
Током ових месеци, Ел Фашер је постао огледало суданског рата, микрокосмос где се старе тактике опсаде и изгладњивања сударају са модерним оружјем - дроновима и недавно уведеним средствима, који претварају град у полигон за модерни рат. Ел Фашер приказује судански рат у његовом најокрутнијем облику: као лабораторију и чистилиште, пише британски "Гардијан".
Људи сами копали ровове
Од почетка октобра 2024, како су се борбе померале и РСФ напредовао, цивили су копали ровове и правили мини бункере у квартовима у које су били приморани да се преселе. Ровови се пружају дуж улица, поред кућа и око места окупљања где су се сада склониле породице.
Ровови су дубоки до рамена, а често бивају поплављени када пада киша, постајући тако оно што се сада може назвати градском архитектуром преживљавања.
Откад су Суданске оружане снаге (САФ) повратиле контролу над Картумом у априлу 2025, Снаге за брзу подршку (РСФ) су се још снажније обрушиле на Ел Фашер.
Прочитајте још
- Гранатирање почиње рано, некад и од три или четири сата ујутру, и често траје до касно увече. Сада знамо распоред. Сваке зоре се припремамо за то - испричао је један грађанин.
Рањени младић две недеље лежао у поплављеном рову
Породицама је постала рутина да се пре зоре спуштају у ровове, а често тамо и спавају, све док не почне ново бомбардовање. Гранатирање са велике удаљености постало је заштитни знак РСФ-а, а из месеца у месец је интензивније.
Људи неретко страдају док трче између кућа и ровова. Један од становника, Ибрахим, сећа се како су двојица његових комшија погинула када су се зауставили да се поздраве на путу до својих склоништа - обичних удубљења у земљи. Његова суграђанка Амал описује како је вукла тело свог деде након што га је погодила артиљерија. Заглављена, сатима је била склупчана поред тела члана породице, све док паљба није престала тек толико да може да га сахрани.
Једна од најпотреснијих прича је Мохамедова. Како пише "Гардијан", младић је две недеље лежао рањен у поплављеном рову, док му је повређена нога дословно трулила, док на крају није преминуо.
- Страх је увек присутан. Ако закорачиш напоље, нешто ће ти се догодити. Дешавало се, када бих видела некога на улици, да приђем и кажем: "Драго ми је да смо преживели, хајдете да ходамо заједно" - објашњава Хела, млада жена која је побегла из града.
Од прошлог октобра, дронови су донели нове страхове. Људи кажу да сада "крстаре" небом изнад Ел Фашера - непредвидиво и хаотично - што означава једну од првих употреба беспилотних летелица у овом рату.
Исцрпљивање и изгладњивање траје већ 17 месеци
Већ 17 месеци Ел Фашер гуше најстаријим тактикама ратовања: исцрпљивањем и изгладњивањем. Док је РСФ стезао обруч, градио је ровове на северу, истоку и југу, који такође служе као контролне тачке, али и блокирају готово све путе у и из града. Ел Фашер је тако одсечен од света! За цивиле који хоће да побегну остала је само једна рута, ка западу, прецизније ка граду Тавила удаљеном око 60 километара.
Они који скупе довољно храбрости да покушају да побегну, наилазе на углавном смртоносне заседе. За младиће и мушкарце који су војно способни, бекство је готово немогуће. Имају две опције: или да остану и боре се или да страдају на путу. На путу до Тавиле - два дана пешке или дан јахања магарца - наилазе на низ РСФ и савезничких контролних пунктова и сваки пут морају да плате.
- Магарећа запрега из Ел Фашера сада кошта више него нови аутомобил - каже Лејла, која је недавно побегла из града.
Један старији мушкарац стигао је у тампон зону Тавиле након што је ишао пешке из Ел Фашера. Више од 400.000 нових расељеника већ се нагурало у тај крај пре њега.
- Тражио је воду, затим се срушио и умро пред нама - присетио се један волонтер.
Килограм брашна - цела плата
За оне који не могу да побегну, живот унутар града постао је неподношљив. Након 500 дана опсаде, пијаце су пусте, а грађани су на ивици глади. И оно мало преостале хране је ван домашаја већине, а цене су превисоке:
- два килограма проса - 100 долара (85 евра или близу 10.000 динара)
- један килограм шећера или брашна - 80 долара (68 евра или 8.000 динара)
С друге стране, просечна месечна плата, када су још исплаћиване плате, била је свега 70 долара. Дакле, једна плата није довољна ни за килограм брашна.
Процена је да је у Ел Фашеру остало око 260.000 цивила, већина се ослања на четири заједничке кухиње које воде волонтери и одржавају их локалне заједнице. Под гранатирањем, са ограниченом водом и оскудним залихама, оне нуде само један оброк дневно. Као и остатак града, и кухиње су често на мети граната, при чему страдају и волонтери. Једина алтернатива је последња пијаца у Ел Фашеру, у области Наиваша, сада сведена на неколико тезги са енормним ценама.
Према речима Ханија, град се дуго ослањао на кријумчаре који су доносили храну, али и већина њих је отишла.
- Сада је то самоубиство, смртоносно коцкање - додаје он.
Целе породице једу храну за стоку
За многе породице, једина храна храна коју имају јесу љуске од кикирикија - храна која се обично користи за исхрану стоке. Цивиле са ранама од шрапнела носе у импровизовани центар за лечење, назван "Блок", где волонтери раде шта могу, са мало соли и поцепаном тканином, пише "Гардијан".
Од почетка опсаде, званично није стигла никаква помоћ у Ел Фашер. У Ал Саудију, последњој полуфункционалној болници у граду, волонтери су често принуђени на грубу тријажу - "одлучују ко ће да преживи, а ко ће бити остављен да умре", каже волонтерка Амира. Због близине фронта, болница више не прима рањене. Војска САФ и савезнички борци Дарфура углавном се лече у одвојеним објектима, од којих је један погођен и ван употребе у последње две недеље.
Већина људи се налази у северозападном делу града, барем ономе што је остало од њега. Ноћу гасе соларне лампе у страху од дронова.
- Не смете чак ни цигарету да запалите - прича становник Абдулах.
Наоружани мушкарци патролирају улицама
Уз војнике САФ и њихових савезника из Дарфура, има много и група за одбрану, тако да наоружани мушкарци патролирају улицама. Незванично, реалност је таква да сваког способног мушкарца, па и дечака, виде као потенцијалног борца.
Опсада Ел Фашера, закључује "Гардијан", више није само војна - постала је политичка, чак и егзистенцијална.
Опсада траје углавном захваљујући спољној подршци. Јавне и приватне информације упућују на војну и логистичку помоћ Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) која је РСФ-у омогућила да превазиђе своје капацитете. Ипак, Ел Фашер остаје најтежа линија суданског фронта и, парадоксално, једно од последњих места где се и даље чини могућим пронаћи решење.
БОНУС ВИДЕО
