Predsednik Komiteta za dodelu nagrade Jorgen Vatne Fridnes pohvalio je dobitnicu, rekavši za nju da je "hrabar i posvećen zagovornik mira koji održava živim plamen demokratije u sve većoj tmini".
Marija Korina Maćado je venecuelanska političarka i industrijska inženjerka koja je trenutno liderka opozicije u Venecueli. Bila je izabrana poslanica u Narodnoj skupštini Venecuele od 2011. do 2014. godine.
Maćado je ušla u politiku 2002. godine kao osnivač i vođa grupe za praćenje glasova "Sumate", zajedno sa Alehandrom Plazom.
Ona je nacionalni koordinator političke stranke Vente Venezuela. Godine 2018. bila je na listi 100 žena Bi-Bi-Sija, a časopis Tajm ju je 2025. godine uvrstio na listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu.
Maćado se smatra vodećom figurom venecuelanske opozicije; vlada Nikolasa Madura u Venecueli zabranila je Maćado da napusti Venecuelu.
Pročitajte još
Foto: Jutjub printskrin/World According to Masih
Maćado je bila kandidatkinja na predsedničkim izborima u Venecueli 2012. godine, ali je izgubila na preliminarnim izborima opozicije od Enrikea Kaprilesa. Tokom protesta u Venecueli 2014. godine, Maćado je bila jedna od vodećih ličnosti u organizovanju protesta protiv vlade Nikolasa Madura.
Godine 2019, usred predsedničke krize u Venecueli, najavila je da će pokrenuti drugu predsedničku kandidaturu ako sporni privremeni predsednik Huan Gvaido uspešno raspiše izbore; Gvaido na kraju nije uspeo u svojim naporima.
Bila je kandidatkinja za Vente Venecuela na preliminarnim izborima Unitarne platforme 2023. godine, iako ju je 30. juna 2023. godine generalni kontrolor Venecuele diskvalifikovao na petnaest godina. NJenu diskvalifikaciju je potvrdio Vrhovni sud pravde Venecuele u januaru 2024. godine.
Foto: Profimedia
Nakon pobede na preliminarnim izborima, Maćado je proglašena kandidatkinjom opozicije za predsedničke izbore 2024. godine, iako ju je 22. marta 2024. godine zamenila Korina Joris. Joris je sprečena da se registruje kao kandidatkinja i privremeno ju je zamenio Edmundo Gonzalez Urutija.
Maćado je 1. avgusta 2024. godine objavila pismo u Vol Strit Žurnalu, navodeći da se sakrila "plašeći se za svoj život, svoju slobodu i slobodu svojih sunarodnika od diktature Nikolasa Madura", prenosi Telegraf.
BONUS VIDEO
