- Na osnovu onoga što sam pročitao, pretpostavljam da mi nije dozvoljeno da se kandidujem, pa ćemo videti šta će se desiti - rekao je Tramp novinarima u avionu "Air Force One" na putu za Južnu Koreju, gde prisustvuje regionalnom samitu, prenosi Si-En-En.
Tramp je naveo da je na najvišem nivou u anketama i da je šteta što mu nije dozvoljeno da se ponovo kandiduje.
Predsednik Predstavničkog doma Majk DŽonson odbacio je mogućnost Trampovog trećeg mandata, naglašavajući da bi svaka promena Ustava bila moguća tek nakon što Tramp napusti funkciju.
Tramp je i ranije govorio o trećem mandatu, a kape sa njegovim imenom za 2028. godinu izložene su u Ovalnom kabinetu.
Spekulacije su dodatno podstaknute intervjuom sa Stivom Benonom, bivšim savetnikom i influenserom MAGA ("Učinom Ameriku ponovo velikom"), koji je tvrdio da "postoji plan" za treći mandat, što su neki zvaničnici Bele kuće ocenili kao pokušaj Benona da privuče pažnju.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Inače, 22. amandman Ustava SAD, usvojen 1947. godine, predviđa da niko ne može da bude izabran više od dva puta na funkciju predsednika.
Jedna od pretpostavki je bila da bi se Tramp (80) za tri godine mogao kandidovati za potpredsednika, dok bi aktuelni potpredsednik DŽej Di Vens mogao da bude njegov kandidat za predsednika, ali je Tramp u ponedeljak odbacio tu mogućnost.
Američki ustav
Ustav Sjedinjenih Američkih Država (The United States Constitution) je vrhovni zakon te zemlje i važi za najstariji pisan i kodifikovan nacionalni ustav u upotrebi.
Donesen je na Ustavnoj konvenciji u Filadelfiji 17. septembra 1787. godine. Ustav je formalno stupio na snagu 21. juna 1788, a počeo se primenjivati od 13. septembra 1788. godine. Originalno sastavljen od sedam članova, tačan je pokazatelj dosega vlade.
Prvih deset amandmana čini Povelju o pravima.
Prema senatu Sjedinjenih Američkih Država: „Prve dve reči ustava- mi ljudi- potvrđuju da vlada SAD postoji da služi svojim građanima. Preko dva veka ustav je ostao na snazi zato što su njegovi osnivači mudro odvojili i balansirali vladinu moć da bi zaštitili interes većine i prava manjine, slobode i jednakosti.“ Kao prvi trajni ustav, interpretiran je, dopunjen i sproveden od strane velikog broja federalnih ustavnih zakona i uticao je na ustave mnogih drugih nacija.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Ustav SAD je bio značajan model za vlade širom sveta. NJegov međunarodni uticaj se vidi u sličnim frazama i pozajmljenim delovima u drugim ustavima, kao i u principima odvajanja vlasti i prihvatanju individualnih prava.
Američko iskustvo sa amandmanima i sudskim reformama je motivisalo ustavotvorce tog vremena. Abraham Linkoln je tokom Američkog građanskog rata saznao da su njegov saveznik i savremenik Benito Huarez iz Meksika i druga generacija nacionalista 19. veka, na koju je američki Ustav imao uticaj, Hoze Rizal sa Filipina i Suen Jatsen iz Kine, uključili ideje iz Ustava SAD u svoje ustave.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Od druge polovine 20. veka uticaj Ustava SAD opada zato što su ostale zemlje svoj ustav oblikovale prema drugim uticajima.
BONUS VIDEO:
