- Božićni post nije samo promena u ishrani, on je period promene u celini – i telesne i duhovne. Kada se odlučimo za post, menja se naš odnos prema hrani, ali i prema sebi i drugima. Svaka pozitivna promena utiče i na psihičko stanje, donosi mir, smirenost i osećaj kontrole nad sopstvenim navikama - kaže Đurđević.
Duhovna i telesna dimenzija posta
Đurđević naglašava da post ima dve strane - telesnu i duhovnu - i da se obe međusobno dopunjuju.
- Duhovna dimenzija uključuje promenu razmišljanja, smirivanje strasti, rad na karakteru i jačanje odnosa sa Bogom. Kada se trudimo da postimo iznutra, to donosi osećaj unutrašnje stabilnosti, a telo to prati kroz bolju koncentraciju i smirenije reakcije u svakodnevnom životu - ističe on.
Foto: T. Valić
S druge strane, telesna strana posta podrazumeva promenu režima ishrane. „Posna hrana može biti zdravija – kada biramo kvalitetne namirnice, naš organizam se bolje snabdeva energijom, osećamo se lakše i raspoloženije. Ali važno je da to ne treba da bude shvaćeno kao dijeta, već kao put oslobađanja od greha - upozorava veroučitelj.
Govoreći o duhovnoj dimenziji posta, Đurđević je citirao reči Vladike Nikolaja Velimirovića: "Ako obuzdaš jezik, učinićeš veći podvig nego da celog života postiš na hlebu i vodi." Po njegovim rečima, ove reči podsećaju vernike da je prava suština posta u pažnji prema sopstvenim mislima, rečima i ponašanju, a ne samo u telesnom odricanju.
Pročitajte još
- Post nas uči umerenosti i unutrašnjem miru, i kroz njega gradimo dublju zajednicu sa Bogom - dodao je Đurđević.
Važnost duhovne motivacije
Đurđević objašnjava da postoji razlika između posta iz duhovnih razloga i "posta" radi fizičkog zdravlja:
- Ako post shvatimo samo kao dijetu ili način da jedemo manje ili zdravije, promašujemo njegov suštinski smisao. Duhovna motivacija menja čoveka u celini – utiče na misli, osećanja, ponašanje. Promena ishrane može nam pomoći da imamo više energije, ali samo duhovna strana vodi pravoj unutrašnjoj transformaciji čovekove prirode.
Foto: SPC, Profimedia
Uticaj posta na energiju i raspoloženje
Đurđević ističe da se tokom posta često primećuje promena u energiji i psihičkoj stabilnosti.
- Kada jedemo uravnoteženo, osećamo se vitalnije i smirenije. Kada postimo iznutra i spolja, učimo samokontrolu, a telo i um reaguju pozitivno - nismo tromi, imamo više snage, lakše podnosimo stres - kaže on.
Psihološke koristi i rutina posta
Post donosi i psihološke prednosti:
- Rutina, disciplina i umerenost su ključne. Mladi, posebno, kroz post razvijaju samokontrolu i osećaj odgovornosti za sopstvene odluke. To ih uči da cene ono što imaju i da bolje razumeju potrebe drugih ljudi. Svaka navika koja podstiče promišljanje i red donosi osećaj sigurnosti i unutrašnjeg mira - objašnjava Đurđević.
Šta je važno da mladi imaju na umu
Veroučitelj naglašava da post treba da bude dobrovoljan i uravnotežen.
- Nema potrebe da to bude takmičenje ili pritisak. Post nije dokazivanje, već put ka smirenosti i povezivanju sa Bogom. Mladi treba da znaju da svako bira svoj put i da je u redu ako se neko ne odluči da posti. Najvažnije je da pristup bude zdrav i promišljen.
Rizici kada se post shvati samo kao dijeta
Đurđević upozorava da pogrešan pristup može imati posledice:
- Ako se post pretvori u strogo odricanje hrane, opsesiju izgledom ili pokušaj mršavljenja, može loše uticati na telo, raspoloženje i samopouzdanje. Hrana sama po sebi ne čini čoveka boljim, ali može da podrži energiju i stabilnost koju osoba koristi za unutrašnji rad.
Uloga okruženja - porodica, škola i društvo
Okruženje igra veliku ulogu u odluci mladih da poste.
- Ako porodica posti, deca prirodno razvijaju odnos prema postu. U školi ili među vršnjacima situacija je drugačija jer većina ne posti, ali lični primer je najjači. Mladi koji postom pokazuju umerenost i poštovanje mogu inspirisati druge, ali nikome ne treba namećati svoj izbor. Sloboda izbora i međusobno poštovanje su ključni - zaključuje Đurđević.
BONUS VIDEO:
