Pre tačno šest godina, odnosno 1. decembra 2019. godine, jedan stanovnik kineskog grada Vuhan došao je kod svog doktora zbog simptoma koji će kasnije biti siguran znak da je osoba zaražena virusom KOVID-19.
Na sreću, ova osoba nije zarazila svoju porodicu, a na njegov dolazak se brzo zaboravilo, sve do kraja decembra i početka januara, kada je u Vuhanu počela pandemija koja će samo par meseci nakon toga "zamrznuti" svet.
Već do sredine decembra je potvrđeno prvih nekoliko slučajeva, a do 31. decembra je 27 osoba bilo zaraženo, dok je sedam bilo u teškom stanju.
U januaru 2020. godine je došlo do širenja pandemije van granica Kine, te su do kraja prvog meseca zabeleženi prvi slučajevi u čak 26 zemalja širom sveta, uključujući "nulte pacijente" u Evropi (24. januar) i SAD-u (20. januar).
Takođe, početkom januara, odnosno 9.1.2020. godine, 61-godišnjak iz Vuhana je preminuo od posledica zaraze virusom KOVID-19, što je bila prva potvrđena smrt.
Pročitajte još
Do kraja februara, virus se proširio na još 37 zemalja, a 6. marta je prvi slučaj zabeležen i u Srbiji. Prvi slučaj u Bačkoj Topoli potvrdio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, javio je tada RTS.
Foto: Shutterstock
Iako su zatvaranja počela još i tokom marta, u aprilu je čak 3,9 milijardi ljudi, odnosno blizu polovine osoba na svetu, bilo pod nekom vrstom "lokdauna".
Vanredno stanje u Srbiji zbog pandemije kovida 19 je vanredno stanje koje je proglasio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 15. marta 2020. godine u 20 sati, a koje je trajalo do 6. maja iste godine. Ovo stanje je proglašeno radi suzbijanja pandemije virusa korona, virusa koji je zahvatio ceo svet i kome je epicentar zaraze Evropa.
Tokom narednih nekoliko godina, odnosno do 5. maja 2023. godine kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila kraj pandemije, preminulo je više od sedam miliona osoba, a ukupno je bilo zaraženo više od 700 miliona ljudi širom sveta.
Prema zvaničnim podacima, u KOVID‑19 u Srbiji do sada je registrovano preko 2.600.000 zaraženih, navodi se na sajtu covid19.rs.
Foto: Shutterstock
Važno je istaći i da je više različitih vakcina za virus KOVID-19 razvijeno u jako brzom roku. Već u junu 2020. godine, vlasti u Pekingu su objavile da testiraju vakcinu CanSino na pripadnicima vojske, a u augustu iste godine je Rusija odobrila vakcinu Sputnik V za korištenje u "hitnim slučajevima".
U novembru su firme Fajzer i BioNTech predale zahtev za odobrenje njihove vakcine u SAD-u, a uskoro su dobile odobrenje u Velikoj Britaniji.
Foto: Shutterstock
Do kraja decembra 2020. godine, vakcina Pfizer-BioNTech je već dobila odobrenje velikog broja zemalja širom sveta te kompletne Evropske unije.
Osim u kontekstu medicine, pandemija virusa KOVID-19 je promenila i brojne druge aspekte života. Pojave poput rada od kuće, kao i školovanja putem interneta, postale su "nužno zlo", a kasnije i sistem koji se aktivno koristi širom sveta i danas, bez obzira na to što je kraj pandemije proglašen pre dve i po godine.
Foto: Shutterstock
Pandemija, odnosno odgovor vlada širom sveta na ovu vanrednu situaciju, dovela je i do promena u političkom kontekstu. Veliki broj smrtnih slučajeva i ekonomija u kolapsu su vlasti koštale brojne lidere širom sveta, uključujući i tadašnjeg (i sadašnjeg) predsednika SAD-a Donalda Trampa koji je na svoj drugi mandat morao da čeka dodatne četiri godine, jer je 2020. godine na izborima izgubio od DŽoa Bajdena.
Takođe, brojni politički analitičari pripisuju vladine odgovore na pandemiju, posebno u smislu zatvaranja tržišta i proglašenje "lokdaun", kao jedan od ključnih razloga za rast desničarskih političkih stranaka širom sveta.
Osim u političkom smislu, pandemija je imala ogroman uticaj i na ekonomiju. Zaustavljanje svetskih tržišta i zatvaranje ekonomija zbog pandemije imalo je ogroman uticaj, a mnogi ekonomisti upravo pandemiji virusa KOVID-19, odnosno odgovoru vlada širom sveta na ovu pandemiju, pripisuju inflaciju koja je 2022. godine pogodila skoro sve zemlje sveta, a čije efekte vidimo i danas.
Foto: Shutterstock
Pandemija virusa KOVID-19 je, uz finansijsku krizu 2008. i 2009. godine, najveća kriza koja je pogodila svet u poslednjih nekoliko decenija, u smislu toga da je svaki deo naše planete na određen način osetio posledice ovih dešavanja.
Šest godina nakon prvog slučaja, a dve i po nakon proglašenja njenog kraja, možemo reći da i dalje osećamo efekte i posledice ove pandemije te da su se neke stvari, možda čak i nepovratno, promenile.
BONUS VIDEO:
(Kliks.ba)
