Пре тачно шест година, односно 1. децембра 2019. године, један становник кинеског града Вухан дошао је код свог доктора због симптома који ће касније бити сигуран знак да је особа заражена вирусом КОВИД-19.
На срећу, ова особа није заразила своју породицу, а на његов долазак се брзо заборавило, све до краја децембра и почетка јануара, када је у Вухану почела пандемија која ће само пар месеци након тога "замрзнути" свет.
Већ до средине децембра је потврђено првих неколико случајева, а до 31. децембра је 27 особа било заражено, док је седам било у тешком стању.
У јануару 2020. године је дошло до ширења пандемије ван граница Кине, те су до краја првог месеца забележени први случајеви у чак 26 земаља широм света, укључујући "нулте пацијенте" у Европи (24. јануар) и САД-у (20. јануар).
Такође, почетком јануара, односно 9.1.2020. године, 61-годишњак из Вухана је преминуо од последица заразе вирусом КОВИД-19, што је била прва потврђена смрт.
Прочитајте још
До краја фебруара, вирус се проширио на још 37 земаља, а 6. марта је први случај забележен и у Србији. Први случај у Бачкој Тополи потврдио је министар здравља Златибор Лончар, јавио је тада РТС.
Фото: Shutterstock
Иако су затварања почела још и током марта, у априлу је чак 3,9 милијарди људи, односно близу половине особа на свету, било под неком врстом "локдауна".
Ванредно стање у Србији због пандемије ковида 19 је ванредно стање које је прогласио председник Републике Србије Александар Вучић 15. марта 2020. године у 20 сати, а које је трајало до 6. маја исте године. Ово стање је проглашено ради сузбијања пандемије вируса корона, вируса који је захватио цео свет и коме је епицентар заразе Европа.
Током наредних неколико година, односно до 5. маја 2023. године када је Светска здравствена организација прогласила крај пандемије, преминуло је више од седам милиона особа, а укупно је било заражено више од 700 милиона људи широм света.
Према званичним подацима, у КОВИД‑19 у Србији до сада је регистровано преко 2.600.000 заражених, наводи се на сајту covid19.rs.
Фото: Shutterstock
Важно је истаћи и да је више различитих вакцина за вирус КОВИД-19 развијено у јако брзом року. Већ у јуну 2020. године, власти у Пекингу су објавиле да тестирају вакцину CanSino на припадницима војске, а у аугусту исте године је Русија одобрила вакцину Спутник В за кориштење у "хитним случајевима".
У новембру су фирме Фајзер и BioNTech предале захтев за одобрење њихове вакцине у САД-у, а ускоро су добиле одобрење у Великој Британији.
Фото: Shutterstock
До краја децембра 2020. године, вакцина Pfizer-BioNTech је већ добила одобрење великог броја земаља широм света те комплетне Европске уније.
Осим у контексту медицине, пандемија вируса КОВИД-19 је променила и бројне друге аспекте живота. Појаве попут рада од куће, као и школовања путем интернета, постале су "нужно зло", а касније и систем који се активно користи широм света и данас, без обзира на то што је крај пандемије проглашен пре две и по године.
Фото: Shutterstock
Пандемија, односно одговор влада широм света на ову ванредну ситуацију, довела је и до промена у политичком контексту. Велики број смртних случајева и економија у колапсу су власти коштале бројне лидере широм света, укључујући и тадашњег (и садашњег) председника САД-а Доналда Трампа који је на свој други мандат морао да чека додатне четири године, јер је 2020. године на изборима изгубио од Џоа Бајдена.
Такође, бројни политички аналитичари приписују владине одговоре на пандемију, посебно у смислу затварања тржишта и проглашење "локдаун", као један од кључних разлога за раст десничарских политичких странака широм света.
Осим у политичком смислу, пандемија је имала огроман утицај и на економију. Заустављање светских тржишта и затварање економија због пандемије имало је огроман утицај, а многи економисти управо пандемији вируса КОВИД-19, односно одговору влада широм света на ову пандемију, приписују инфлацију која је 2022. године погодила скоро све земље света, а чије ефекте видимо и данас.
Фото: Shutterstock
Пандемија вируса КОВИД-19 је, уз финансијску кризу 2008. и 2009. године, највећа криза која је погодила свет у последњих неколико деценија, у смислу тога да је сваки део наше планете на одређен начин осетио последице ових дешавања.
Шест година након првог случаја, а две и по након проглашења њеног краја, можемо рећи да и даље осећамо ефекте и последице ове пандемије те да су се неке ствари, можда чак и неповратно, промениле.
БОНУС ВИДЕО:
(Кликс.ба)
