U telefonskom razgovoru u ponedeljak, učestvovali su Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, finski predsednik Aleksander Stub, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i drugi i raspravljali su o mirovnim pregovorima koje predvode SAD sa Kijevom i Moskvom.
- Postoji mogućnost da će SAD izdati Ukrajinu po pitanju teritorija bez jasnoće o bezbednosnim garancijama - rekao je Makron, prema nemačkom listu i dodao da postoji "velika opasnost" za Zelenskog, prenosi briselski portal "Politiko".
Jelisejska palata nije odgovorila na zahtev briselskog portala da pruži komentar.
"Špigel" je preneo da je Jelisejska palata u saopštenju poslatom ovom nemačkom listu negirala da je Makron govorio o bilo kakvoj izdaji.
- Predsednik nije upotrebio te reči - navela je kancelarija predsednika Francuske, prenosi list.
Pročitajte još
Briga evropskih lidera za Zelenskog
Merc je rekao da Zelenski mora da bude "izuzetno oprezan u narednim danima".
- Oni se igraju i sa vama i sa nama - rekao je Merc, očigledno misleći na američke izaslanike Stiva Vitkofa i DŽareda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa, koji su u utorak proveli pet sati u zatvorenim razgovorima sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Foto: Profimedia
Portparol Merca, Stefan Kornelijus, rekao je za "Politiko" da iz principa ne potvrđuje niti komentariše delove razgovora
Finski predsednik Stub, prema transkriptu, bio je saglasan sa Mercom.
- Ne možemo da ostavimo Ukrajinu i Volodimira same sa tim ljudima - rekao je, očigledno misleći na Vitkofa i Kušnera, sa čime se Rute složio.
Rute je kazao da se slaže sa Stubom da moraju da zaštite Zelenskog.
I NATO je odbio da komentariše transkript.
Foto: Profimedia
Rusija ne odustaje od svojih zahteva
Do razgovora je došlo nakon što je Trampova administracija predstavila mirovni plan u 28 tačaka, za koji se navodi da su ga sastavili ruski izaslanik Kiril Dmitrijev, Vitkof i Kušner, a koji su Ukrajina i evropski saveznici kritikovali kao previše povoljan za Rusiju, što je pokrenulo pregovore u Ženevi.
Ti naknadni pregovori, na kojima su učestvovali evropski, ukrajinski i američki zvaničnici, rezultirali su ažuriranim planom od 19 tačaka, koji Rusija još nije prihvatila.
Foto: Shutterstock
Moskva nije odustala od svojih maksimalističkih zahteva, odnosno da Kijev preda velike delove neokupirane teritorije na istoku, ograniči veličinu svoje vojske i održi nove izbore, navodi "Politiko".
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, poljski premijer Donald Tusk, italijanska premijerka Đorđa Meloni, danska premijerka Mete Frederiksen, norveški premijer Jonas Gar Stere i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, takođe, su učestvovali u razgovoru, koji je obavljen u ponedeljak, prema "Špiglu".
Tokom razgovora, kako je objavio nemački list, bilo je reči i o zamrznutim ruskim sredstvima, pri čemu su pojedini lideri istakli da zaplena sredstava treba da bude odluka EU, a ne SAD.
BONUS VIDEO:
