Prošlog meseca, kada su se u Vajtholu, sedištu britanske vlade, sastali stručnjaci iz odbrambenog sektora kako bi procenili spremnost Ujedinjenog Kraljevstva i njegovih saveznika za mogući sukob u nastupajućim godinama, njihov je zaključak bio zastrašujuće jasan: nisu spremni.
Okupljeni na konferenciji koju je organizirao Rojal Junajted Servises Institjut (RUSI) bili su iskusni vojni, vladini i NATO zavaničnici, te stručnjaci iz odbrambene industrije. NJihovo upozorenje bilo je jasno: Evropa mora da poveć ulaganja u odbranu i promeni način razmišljanja, uključujući i uključivanje građana. Vreme je, kažu stručnjaci, da evropske vlade jasno stave do znanja da je prošlo vreme ignoriranja ratne pretnje, piše Si En En.
Sem Grin, profesor ruske politike na Kings Koledžu u Londonu, rekao je: "Mislim da postoje naznake da su društva spremna na ovaj razgovor, ali mislim da takođe vidimo vlade koje još nisu dovoljno samouverene da vode taj razgovor s javnošću".
Foto: Profimedia
Stručnjaci upozoravaju da Rusija već vodi hibridni rat protiv Zapada putem sabotaža, dezinformacija i upada dronova u vazdušni prostor NATO-a. Konsenzus među baltičkim zemljama jeste da bi napad na njih mogao da usledi već za tri godine. Kada su istraživači u Belfer Centru za nauku i međunarodne poslove na Harvard Kenediju proučili upozorenja i predviđanja raznih zvaničnika o ruskoj spremnosti i volji da pokrene rat protiv NATO-a, otkrili su da se najčešće spominju godine 2027. i 2028. Glavni advokat NATO-a Mark Rute i njemački ministar spoljnih poslova Johan Vadepul ranije su upozorili da Rusija "barem drži otvorenom opciju rata protiv NATO-a". DŽek Vatling, viši istraživački suradnik u RUSI-ju, istakao je problem u sprovođenju planova: "Postoji plan, sa brojkama. Ali vlade ne preduzimaju potrebne korake za njegovo sprovođenje. Još planiramo na temelju stvari koje ne postoje". Britanski stručnjaci preporučuju jačanje infrastrukture, oružanih snaga, rezervi, civilne odbrane te ulaganja u privredu i zdravstvo kako bi se omogućio brz prelazak na ratno stanje. General Ričard Berons, bivši šef glavnog štaba britanske vojske, rekao je: "Iskreno, ne treba nam više analiza da bismo znali šta treba da učinimo. Problem je u tome što to zapravo moramo učiniti".
Uprkos povećanju odbrambenih izdataka u Evropi posle ruske invazije na Ukrajinu, mnoge zemlje još nisu u potpunosti spremne. Eurobarometar pokazuje da 78% Evropljana brine za obranu EU-a u sledećih pet godina, no političari oklevaju da traže od građana veće žrtve. Robin Poter iz Čatam Hausa ističe razlike u spremnosti: "Ako ste na istoku, ako se možda graničite sa Rusijom, ako ste u Poljskoj ili baltičkim državama – pretnja je vrlo stvarna za te ljude i preduzimaju puno više koraka u smislu javnih skloništa jer smatraju da je rizik od vazdušnog napada veći". U nordijskim državama, poput Švedske i Finske, koncept "potpune odbrane", gde svaki građanin, preduzeće i javno telo po potrebi postaje deo ratnih napora, već je duboko ukorenjen. Poter dodaje: "Mislim da se postavlja pitanje o tome možemo li jednostavno da uzmemo taj model i stavimo ga u sasvim drugačije društvo sa vrlo niskim poverenjem u javne institucije, kao što je ono u Velikoj Britaniji".
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
