- Vladimir Putin ustvrdio je da je ruska strana i dalje spremna na ustupke koje je dao u Enkoridžu - izvestio je Komersant. Putin želi ceo Donbas, ali izvan tog područja "delimična zamena teritorija sa ruske strane nije isključena", napisao je Kolesnikov.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na obraćanju novinarima koje je u sredu objavila njegova kancelarija rekao da su se ukrajinska i američka delegacija na razgovorima tokom vikenda u Majamiju približile finalizaciji plana od 20 tačaka. Zelenski je rekao da Ukrajina i Sjedinjene Države nisu pronašle zajednički jezik o zahtevima da Ukrajina prepusti delove Donbasa koje još kontroliše, kao ni o budućnosti nuklearne elektrane Zaporožja koju kontrolišu ruske snage.
Američki predsednik Donald Tramp više je puta obećao da će okončati taj najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, a njegov izaslanik Stiv Vitkof i savetnik i zet DŽared Kušner pregovaraju sa Rusijom, Ukrajinom i evropskim silama. Svi detalji američkih predloga još nisu objavljeni, iako su ruski zvaničnici više puta pomenuli neodređene "konsenzuse" postignute između Putina i Trampa na samitu u Enkoridžu na Aljasci u avgustu.
Foto: GROK veštačka inteligencija X
Rusija kontroliše ceo Krim koji je anektirala 2014., oko 90% Donbasa, 75% Zaporoške i Hersonske oblasti te delove Harkovske, Sumske, Mikolajivske i Dnjepropetrovske oblasti, prema ruskim procenama. Putin je 19. decembra izjavio da smatra da bi mirovni sporazum trebalo da bude utemeljen na načelima uslova koje je postavio 2024.: Ukrajina se povlači iz celog Donbasa, Zaporoške i Hersonske oblasti, a Kijev službeno odustaje od cilja pridruživanja NATO-u.
Prema Komersantu, Putin je na sastanku s privrednicima takođe pokrenuo pitanje nuklearne elektrane Zaporožja, najvećeg nuklearnog postrojenja u Evropi. Putin je, prema istom izvoru, rekao da se raspravlja o zajedničkom rusko-američkom upravljanju nuklearnom elektranom. Putin je takođe rekao da su Sjedinjene Države izrazile interesovanje za rudarenje kriptovaluta u blizini elektrane te da bi elektrana trebalo da se koristiti za delimično snabdevanje Ukrajine, piše Komersant.
Pročitajte još
Foto: RIA Novosti printskrin
Putinov mir za Ukrajinu: Pregovori da, ali samo pod uslovima kapitulacije
Na nedavnoj maratonskoj konferenciji za medije ponovio je poznate teze, okrivljujući Kijev i njegove zapadne partnere za nastavak sukoba.
- Ne vidimo spremnost Ukrajine na pregovore - izjavio je, insistirajući da je lopta u dvorištu Kijeva i njegovih "evropskih sponzora". Međutim, temeljni uslovi koje je postavio još u leto 2024. ostaju nepromenjeni i predstavljaju najtvrđu verziju ruskih zahteva, ostavljajući malo prostora za kompromis, smatraju analitičari.
Uprkos tvrdim stavovima, Kremlj povremeno signalizira spremnost na dijalog, stvarajući privid da je rešenje moguće. Putin je tako potvrdio da bi nacrt mirovnog plana o kojem su raspravljali američki i ukrajinski pregovarači "mogao da posluži kao osnova za buduće sporazume", ali je odmah dodao ključni uslov: Ukrajina bi morala da preda teritorije. - Ako ukrajinske trupe napuste teritorije koje okupiraju, prestaćemo da se borimo. Ako ne, svoje ćemo ciljeve postići vojnim putem - poručio je.
Foto: Profimedia, Depositphotos
Kao dodatnu prepreku, Putin dovodi u pitanje legitimitet ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, čiji je mandat istekao, ali su izbori odloženi zbog ratnog stanja.
Dok Kijev predlaže alternativna rešenja poput stvaranja demilitariziranih zona ili "utvrđenih pojaseva" koji bi štitili ukrajinske gradove bez formalnog odricanja od teritorija, jaz između dve strane ostaje veliki. Putinov konačni cilj, čini se, nije samo osvajanje teritorija, već i uništenje ukrajinskog suvereniteta i sprečavanje njene integracije sa Zapadom. Bilo kakav mirovni sporazum koji bi osigurao nezavisnost Ukrajine i ostavio joj slobodu da se pridruži Evropskoj uniji u Moskvi bi se smatrao istorijskim porazom.
Stoga, iako se o miru govori više nego ikad od početka invazije, definicije tog pojma u Moskvi i Kijevu potpuno su suprotne. Za Ukrajinu, mir znači opstanak i slobodu. Za Vladimira Putina, mir je, čini se, samo drugo ime za totalnu pobedu – postignutu za pregovaračkim stolom ako je moguće, ili silom oružja ako je potrebno. Sve dok se ta temeljna razlika ne prevlada, stvarni i održivi mir ostaće daleki san.
BONUS VIDEO:
