Litvanija se usredsređuje na jačanje svoje bezbednosti kao odgovor na novu neizvesnost u evropskom bezbednosnom poretku. Za Litvaniju, članicu NATO-a i EU, koja se graniči sa ruskom enklavom Kalinjingrad i Belorusijom, rat u Ukrajini nije bio daleki sukob. Bio je upozorenje. Litvanija vidi rastuću pretnju od Rusije u sledećih tri do pet godina, prema rečima zamenika ministra nacionalne odbrane Karolisa Alekse. Kao ključne pokretače navodi rusko vojno jačanje, spremnost na upotrebu sile i ambiciju da preoblikuje evropsku bezbednost.
Litvanske pripreme su direktan odgovor na te događaje.
- Rusija je pokazala i volju i spremnost da upotrebi vojnu silu kako bi ostvarila svoje ciljeve - rekao je Aleksa za Euronjuz, ističući Ukrajinu kao najjasniji primer. Ovo se ne odnosi samo na Ukrajinu. - Ruski režim će upotrebiti vojnu silu kao alat za promenu evropske bezbednosne arhitekture - poručio je. Ishod rata, bilo da se radi o prekidu vatre ili mirovnom sporazumu, uticaće na stav Rusije. Ipak, Aleksa je rekao da Vilnius očekuje da će Moskva nastaviti da jača svoje snage duž istočnih granica NATO-a, uključujući i Kalinjingrad. Svi pokazatelji pokazuju "povećanje sukoba i ruske agresije" ako odvraćanje nije dovoljno snažno, dodao je.
Foto: Profimedia
Odvraćanje, prema mišljenju Litvanije, počinje vidljivom savezničkom prisutnošću. Od 2022. godine aktivnost NATO-a u zemlji značajno se intenzivirala, a Sjedinjene Američke Države i Nemačka igraju središnju ulogu. Ključna prekretnica je odluka Nemačke da trajno rasporedi brigadu u Litvaniju do 2027. Aleksa je to opisao kao „veliki politički i vojni signal“, pokazujući da je odbrana Litvanije kolektivna odgovornost NATO-a, a ne samo nacionalna. "Ovde se radi o odbrani od prvog centimetra naše teritorije", rekao je. "Zaista moramo kolektivno da pokažemo da ovo nije samo nacionalni posao svake države članice NATO-a, već je to zaista kolektivni napor", dodao je.
Nemačke snage su već prisutne, dok Litvanija brzo nadograđuje svoju infrastrukturu kako bi olakšala misije i ugostila celu brigadu. Američke trupe takođe održavaju stalnu prisutnost, a drugi saveznici, uključujući Holandiju i Norvešku, doprinose kopnenim, vazdušnim i pomorskim snagama. Protivvazdušna odbrana sada igra važnu ulogu. Litvanija gradi vlastite sisteme, dok saveznici NATO-a rotiraju jedinice protivvazdušne odbrane i borbene avione na kopnu kroz baltičku regiju. Na moru NATO nastavlja svoju baltičku misiju, uz napore Evropske unije za jačanje zaštite kritične infrastrukture. Osim savezničke prisutnosti, glavni prioritet Litvanije je ambiciozno jačanje nacionalne odbrane kako bi se osiguralo da je zemlja spremna i otporna na trenutne pretnje.
Pročitajte još
Foto: Depositphotos
Vlada se obvezala da uspostavi potpuno operativnu nacionalnu diviziju do 2030. godine, sposobnu za borbu uz NATO snage. Aleksa to identifikuje kao središnji stub modernizacije litvanske vojske. Litvansko odbrambeno planiranje sve se više usredsređuje na pretnje koje ne dosežu otvoreni sukob. Kibernetički napadi, dezinformacije, sabotaže i drugi oblici hibridnog ratovanja smatraju se trajnim rizicima, ne samo od Rusije već i od njenih partnera, poput Belorusije. "Već vidimo da se ove metode koriste", rekao je Aleksa. "Budući sukobi mogli bi da započnu bez prelaska granica tenkovima", dodao je.
Kao rezultat toga, Litvanija ulaže u kibernetičku odbranu, otpornost na informacije i borbu protiv dezinformacija kako bi društvo moglo da odoli manipulacijama i poremećajima. Litvanija usko povezuje izgradnju svoje odbrane sa evropskom i transatlantskom potporom. EU će osigurati značajan udeo finansiranja putem "sigurnih zajmova", što će Litvaniji omogućiti pristup do 6,3 milijarde evra do 2030. za oko 50 odbrambenih projekata. Litvanija takođe očekuje dodatnu podršku putem odbrambenih programa EU i sledećeg višegodišnjeg proračuna bloka. Jednako važne, rekao je Aleksa, regulatorne su reforme usmerene na jačanje evropske odbrambene industrije. Smanjenje birokratskih prepreka i ubrzanje proizvodnje ključno je ako Evropa ozbiljno misli o odvraćanju. Vojna mobilnost ostaje još jedan prioritet. Brže kretanje trupa i opreme preko granica, često nazivano "vojnim Šengenom", direktno bi podržalo odbrambene planove NATO-a na istočnom krilu.
Foto: Profimedia
Litvanija ostaje jedan od najjačih podržavalaca Ukrajine, izdvajajući najmanje 0,25% svog BDP-a za vojnu pomoć. Osim donacija, Vilnius radi na zajedničkim projektima odbrambene proizvodnje sa Ukrajinom i evropskim partnerima. "Podržavanje Ukrajine je podrška našoj vlastitoj bezbednosti. Ukrajinski otpor prva je linija odbrane za Evropu", rekao je Aleksa za Euronjuz.
Litvanski zvaničnici naglašavaju da Evropa ne može sebi da priušti samozadovoljstvo. Glavni izazov je održavanje zamaha odvraćanja, čak i dok druge privlači samozadovoljstvo ili lažni osećaj mira. "Ne želimo rat, ono što želimo jeste odvraćanje", dodao je.
BONUS VIDEO:
