Kompanija je ove nedelje objavila da je prikupila 23,3 miliona evra u investicionoj rundi Serije A i da je uspešno testirala prototip hipersonične rakete, što je prvi put za privatno finansiranu evropsku kompaniju.
Test je sproveden na svemirskom testnom poligonu Andoja u Norveškoj, a prototip je dostigao brzine veće od 6 Maha, ili više od 7.400 kilometara na sat, sa dometom od preko 300 kilometara.
Prema kompaniji, svi sistemi su funkcionisali „nominalno“ i tokom uspona i povratka u atmosferu.
Evropa nema vremena
Generalni direktor i suosnivač kompanije Hipersonika, Filip Kert, smatra da je vreme ključno pitanje.
- Tipičan razvoj raketnog sistema traje deset ili dvadeset godina. Mi u Evropi nemamo dvadeset godina - rekao je Kert, dodajući da se kontinent nalazi u potpuno novoj bezbednosnoj realnosti, prenosi Resilience Media.
Pročitajte još
Foto: Hypersonica printskrin
Za razliku od velikih odbrambenih giganata koji raspolažu desetinama milijardi evra i rade u državnim konzorcijumima, Hipersonika je mala kompanija sa oko 50 zaposlenih, osnovana tek 2024. godine. Ali upravo u toj „malobrojnosti“ Kert vidi prednost – brže odluke, manje birokratije i iterativni pristup razvoju.
Ko stoji iza novca?
Investicionu rundu predvodi londonski fond Plural, poznat po ulaganju u duboko tehnološke i odbrambene projekte, dok u krugu investitora učestvuju i General Catalyst, SPRIND (nemačka državna agencija za disruptivne inovacije) i 201 Ventures.
General Catalyst je prethodno učestvovao u početnoj rundi finansiranja vrednoj 2,5 miliona evra.
Iznos od 23 miliona evra, u globalnom kontekstu, nije mnogo – posebno kada se uporedi sa američkim startapovima, gde se stotine miliona dolara ulažu u hipersonične projekte. Međutim, Hipersonika veruje da im kombinacija dizajna softvera i bržeg razvoja omogućava da uštede značajne količine novca. Kompaniju su osnovali Kert i Mark Evenc, dva nemačka naučnika koji su se upoznali tokom svojih doktorskih studija na Oksfordu.
Foto: Hypersonica printskrin
NJihovo interesovanje za hipersoniku počelo je kao akademska fascinacija složenošću problema, ali se brzo pretvorilo u pitanje evropske bezbednosti.
Prema rečima investitora, Hipersonika se oslanja na koncept „softverski vođene proizvodnje hardvera“, što omogućava više simulacija i jeftinije testove u ranoj fazi. Koliko je tačno njihova tehnologija jeftinija, kompanija za sada nije spremna da otkrije. Sledeći korak je povećanje prototipa do pune veličine rakete, a testiranje je planirano već za kraj prvog kvartala ove godine – što je, po svim standardima, izuzetno brz tempo za odbrambenu industriju.
Da li će Hipersonika uspeti da pređe put od probnih letova do stvarne proizvodnje i operativne upotrebe ostaje otvoreno pitanje.
Foto: Hypersonica printskrin
Ali u vreme kada Evropa sve više govori o strateškoj autonomiji i samoodbrani, jasno je da takvi projekti više nisu naučna fantastika. Kao što je rekao jedan od investitora, „ako niste spremni da investirate u tehnologije koje još ne postoje – ne bi trebalo da se bavite ovim poslom“.
Hipersonika očigledno računa upravo na ovu vrstu rizika.
BONUS VIDEO:
