Компанија је ове недеље објавила да је прикупила 23,3 милиона евра у инвестиционој рунди Серије А и да је успешно тестирала прототип хиперсоничне ракете, што је први пут за приватно финансирану европску компанију.
Тест је спроведен на свемирском тестном полигону Андоја у Норвешкој, а прототип је достигао брзине веће од 6 Маха, или више од 7.400 километара на сат, са дометом од преко 300 километара.
Према компанији, сви системи су функционисали „номинално“ и током успона и повратка у атмосферу.
Европа нема времена
Генерални директор и суоснивач компаније Хиперсоника, Филип Керт, сматра да је време кључно питање.
- Типичан развој ракетног система траје десет или двадесет година. Ми у Европи немамо двадесет година - рекао је Керт, додајући да се континент налази у потпуно новој безбедносној реалности, преноси Resilience Media.
Прочитајте још
Фото: Hypersonica принтскрин
За разлику од великих одбрамбених гиганата који располажу десетинама милијарди евра и раде у државним конзорцијумима, Хиперсоника је мала компанија са око 50 запослених, основана тек 2024. године. Али управо у тој „малобројности“ Керт види предност – брже одлуке, мање бирократије и итеративни приступ развоју.
Ко стоји иза новца?
Инвестициону рунду предводи лондонски фонд Plural, познат по улагању у дубоко технолошке и одбрамбене пројекте, док у кругу инвеститора учествују и General Catalyst, SPRIND (немачка државна агенција за дисруптивне иновације) и 201 Ventures.
General Catalyst је претходно учествовао у почетној рунди финансирања вредној 2,5 милиона евра.
Износ од 23 милиона евра, у глобалном контексту, није много – посебно када се упореди са америчким стартаповима, где се стотине милиона долара улажу у хиперсоничне пројекте. Међутим, Хиперсоника верује да им комбинација дизајна софтвера и бржег развоја омогућава да уштеде значајне количине новца. Компанију су основали Керт и Марк Евенц, два немачка научника који су се упознали током својих докторских студија на Оксфорду.
Фото: Hypersonica принтскрин
Њихово интересовање за хиперсонику почело је као академска фасцинација сложеношћу проблема, али се брзо претворило у питање европске безбедности.
Према речима инвеститора, Хиперсоника се ослања на концепт „софтверски вођене производње хардвера“, што омогућава више симулација и јефтиније тестове у раној фази. Колико је тачно њихова технологија јефтинија, компанија за сада није спремна да открије. Следећи корак је повећање прототипа до пуне величине ракете, а тестирање је планирано већ за крај првог квартала ове године – што је, по свим стандардима, изузетно брз темпо за одбрамбену индустрију.
Да ли ће Хиперсоника успети да пређе пут од пробних летова до стварне производње и оперативне употребе остаје отворено питање.
Фото: Hypersonica принтскрин
Али у време када Европа све више говори о стратешкој аутономији и самоодбрани, јасно је да такви пројекти више нису научна фантастика. Као што је рекао један од инвеститора, „ако нисте спремни да инвестирате у технологије које још не постоје – не би требало да се бавите овим послом“.
Хиперсоника очигледно рачуна управо на ову врсту ризика.
БОНУС ВИДЕО:
