Vašingtonski spoljnopolitički establišment upozorava predsednika - čin krši norme. On ignoriše savete, a posledica nema.
Tramp je 2018. prekinuo sa američkom politikom preseljenja američke ambasade u Izraelu u Jerusalim. Američki birokratski stručnjaci predvideli su da će taj potez izazvati široko rasprostranjene proteste i nasilje nad američkim osobljem. Osnovane su radne grupe i planovi evakuacije za 'sudnji dan' koji nikada nije došao.
Lako je shvatiti Trampa
Nešto slično gledali smo prošlog juna, kada se Tramp pridružio izraelskim udarima na iranski nuklearni program. Analitičari su upozorili da će odluka izazvati širi rat i ubrzati iranski nuklearni proboj. Ništa.
Američka administracija u januaru je svrgnula venecuelskog predsednika Nikolasa Madura. Stručnjaci su insistirali da će Venecuela, pa čak i region, uroniti u haos. Ništa od toga se nije dogodilo.
Foto: Profimedia
Lako je shvatiti zašto bi Tramp verovao da su upozorenja o još jednom napadu na Iran preterana i da može da ponovi svoju formulu odlučne akcije i čistog odlaska.
Pročitajte još
Ovoga puta je drugačije
Ali, ovoga puta je drugačije, upozorava u svom tekstu za Forejn Afers Nejt Svanson, koji je proveo 18 godina u Iranu kao direktor Projekta iranske strategije u vreme DŽoa Bajdena i bio član Trampovog pregovaračkog tima u proleće i leto 2025.
"Tramp u osnovi ne uspeva da shvati da iranska slabost neće dovesti zemlju do kapitulacije za pregovaračkim stolom. Naprotiv, sadašnja iranska krhkost samo sužava prostor za smislene kompromise. Tramp takođe ne razume da se Iran suočava sa potpuno drugačijim uslovima nego u junu 2025., kada je odlučio da deeskalira. Islamska Republika sada veruje da Izrael i Sjedinjene Države nameravaju više puta da napadnu njen program balističkih raketa - temelj iranske samoobrane - i da mora da bude agresivnija kako bi sprečila vrstu trajnog napada koji bi mogao potpuno da je sruši", objašnjava Svanson.
Ističe i da samo Trampovo ponašanje povećava rizik od eskalacije - njegova sve veća želja da ga se smatra istorijskim mirotvorcem dovela je do nepotrebno binarnog izbora: naterati Teheran da sklopi veliki novi nuklearni sporazum ili da upotrebi značajnu vojnu silu. A nejasnoća njegovih motiva čini ovo žarište mnogo opasnijim.
Foto: Profimedia, Gugl mape printskrin
Svanson smatra da je Tramp zainteresovan, bez određenog redosleda, za demonstraciju snage američke vojske, jačanje svoje pregovaračke pozicije, pokazivanje da je ozbiljan kada se u januarskoj objavi na Truth Social-u zavetovao da će zaštititi iranske protestante i razlikovanje svog pristupa od pristupa predsednika Baraka Obame.
"Ova mešavina ciljeva u suprotnosti je sa fokusom koji je usmerio na svoje prethodne uspešne operacije i učiniće ga manje spremnim ako udar ne donese očekivanu, brzu kapitulaciju. Sve u svemu, današnji uslovi znače da bi napad Sjedinjenih Država na Iran mogao da rezultira neočekivano smrtonosnom odmazdom - i mnogo dužim i potencijalno štetnim sukobom za Vašington", navodi Svanson.
Pad u vlastitu klopku
Ima li Tramp, strateški gledano, neki veliki razlog da napadne Iran?
Baš i ne. Teheran jeste pretnja bliskoistočnim interesima Vašingtona, ali ne predstavlja neposrednu pretnju SAD.
Nakon ogromnih protesta Iranaca i njihovog kasnijeg brutalnog masakra, kontinuirani ekonomski i diplomatski pritisak dodatno bi oslabio režim bez rizika otvorenog sukoba. Ali Tramp je retko zadovoljan tihim pobedama pa postavlja zahtev: Ili će iranska vlada pristati na veliki nuklearni sporazum u kojem će se odreći svih nuklearnih obogaćivanja i svog raketnog programa, ili će Vašington napasti.
Foto: Profimedia
Pokretanje ograničenog vojnog udara na Iran odgovara dosadašnjoj Trampovoj strategiji i priuštilo bi mu spektakl. Ali iranski čelnici nisu skloni da ponude veliku, simboličnu pobedu.
"Uopšteno, iranski pregovarači vole se usredsrede na specifičnosti i uske, uzajamne ustupke. Bajden je to razumeo i kao član njegovog pregovaračkog tima za Iran, proveo sam bezbroj sati razmišljajući o tome kako kategorizovati sankcije vezane za nuklearno oružje", govori Svanson.
Na prošlonedeljni krug pregovora sa Sjedinjenim Državama u Ženevi, Iran je stigao sa ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, njegovim punim timom službenih savetnika i timom tehničkih stručnjaka kako bi razradili detaljne detalje poput načina na koji će Iran izvoziti svoje zalihe uranijuma i koje će američke izvršne naredbe biti poništene. Tramp je, nasuprot tome, poslao samo dve osobe: svog posebnog izaslanika Stiva Vitkofa i svog zeta DŽareda Kušnera.
Trampa, upozorava Svanson, ne zanimaju tehnički detalji niti shvata njihovu posebnu važnost za Iran.
"Iran neće popustiti velikim zahtevima samo zbog bombardovanja. I posledično, iranski režim neće potpisati aranžmane koji, po njegovom mišljenju, temeljno potkopavaju njegovu održivost, posebno bez istodobnih garancija. Insistiranje da Iran demontira svoj raketni program, na primer, gotovo je sigurno neuspešno - režim veruje da raketni program podupire njegov stisak na vlasti. Tramp ne uspeva da shvati da bez obzira koliko je Iran slab ili koliko sile Sjedinjene Države rasporede, vrhovni vođa Ali Hamnei nikada neće dobrovoljno pregovarati o kraju Islamske Republike. Radije će umreti kao mučenik", ističe Svanson.
Nema nazad
Pre šest nedelja, sama činjenica da je Tramp odložio svoje obećanje o odmazdi u ime iranskih protestanata i ponudio pregovore stvorila je ogromnu priliku za Teheran. Ali Iran je tu priliku prokockao kada je odbio prvi predlog Trampove administracije - regionalni samit u Istanbulu između ministara spoljnih poslova.
Foto: Profimedia
Iran se, smatra Svanson, tada jednostavno nije mogao naterati da Trampu dopusti da spasi obraz i postigne simboličnu pobedu.
"Zapravo, Hamnei je jednako opsednut prividom kao i Tramp i sve više ugađa svojim najtvrđim pristalicama. Onemogućio je svom pregovaračkom timu da ponudi čak i manje kompromise, a kamoli one vrste velikih ustupaka koje Tramp traži", primećuje Svanson.
Iran zna da ne može da dobije otvoreni rat sa SAD ili Izraelom. Ali opasnost leži u tome što se Iran sada suočava sa drugačijom situacijom nego u junu 2025. Ima neutralizovanu proksi miliciju koju je godinama koristio za odvraćanje Izraela i terorisaanje Bliskog istoka. Nuklearni program je u ruševinama, a vazdušna odbrana u dronjcima: junski napadi uništili su većinu lokacija s projektilima zemlja-vazduh.
Sve ovo preti samom postojanju Islamske Republike. Nuklearni program preostao je jedino sredstvo Irana da preti Izraelu.
Dvosmislenost Trampovih trenutnih namera takođe utiče na Iran. Tramp ne preti napadom na Iran zbog bilo kakve neposredne pretnje ili kao odgovor na bilo kakav čin iranske agresije. NJegovi motivi su raznoliki i nejasni.
Foto: Profimedia
Iz iranske perspektive, sve deluje kao da i Izrael i SAD mogu da udare na zemlju bez ikakve direktne provokacije i da to služi domaćim političkim potrebama.
"Kao rezultat toga, iranski zvaničnici smatraju da moraju Trampu da razbiju nos ili će trajno biti u opasnosti", slikovito dočarava Svanson.
U govoru prošle nedelje, Hamnei je zapretio da će potopiti američki nosač aviona i zatvoriti Hormuški tesnac. Verovatno neće učiniti ništa od toga, ali mogao bi Amerikancima da naese žrtve. SAD ima oko 40.000 vojnika raspoređenih u 13 regionalnih baza, ne uključujući značajnu pomorsku i vazdušnu snagu koju je nedavno rasporedio na Bliskom istoku.
Iranski ambasador pri UN-u u februaru je upozorio da će, ako zemlja bude napadnuta, sve obližnje "baze, objekti i sredstva neprijateljske sile... predstavljati legitimne ciljeve".
Iako oslabljeni, saveznici Irana - iračke i Huti milicije - i dalje imaju sposobnost da doprinesu bilo kakvom iranskom odgovoru. Tramp teško da bi mogao svom biračkom telu i Kongresu da opravda bilo koju američku smrt u sukobu koji je sam stvorio.
"Ako se sukob sa Sjedinjenim Državama produbi, Iran bi mogao ozbiljno da razmotri direktno ciljanje energetske infrastrukture zalivskih arapskih država. Tokom Trampove poslednje kampanje 'maksimalnog pritiska' 2019., Iran je direktno napao saudijsko postrojenje za preradu nafte Abkaik, najveće na svetu", podseća Svanson.
Iran možda jeste slab, ali ima načina kako da nanese štetu SAD, a sada za to ima i više razloga.
Trampu će biti potreban 'odlučan i jeftin kraj ove sage' ako želi da održati u životu strategiju koja ga je do sada dobro služila, smatra Svanson.
"Može se činiti neverovatnim da bi Tramp, koji je svojim pristalicama obećao kraj 'večnih ratova', uklonio iranske vođe ili poslao kopnene trupe za promenu režima u Iranu. Pa ipak, stigao je tako daleko. Moguće je da će biti gurnut napred, bez obzira na cenu", zaključuje Svanson.
BONUS VIDEO:
