Ispovest je jedna od najsvetijih tajni. Sveštenici danas kažu da je pričešće bez ispovesti nemoguće, te savetuju da se pravilno pripremite za ovaj čin.
Ali ljudi upravo prave najveće greške prilikom ispovedanja svešteniku. Ne iz zlobe ili iz tvrdoglavosti, nego iz straha i nemogućnosti da sebe iskreno vole.
Foto: Depositphotos
Koje greške pravimo prilikom ispovesti?
1. Umesto svojih grehova - ispovedamo tuđe
Najčešća greška je pričati o drugima umesto o sebi. Osoba počinje da prepričava okolnosti: "on je rekao", "ona je nešto uradila", "bio sam izazvan", "da nije bilo njih..." I postepeno se Ispovest pretvara u prepričavanje tuđih postupaka
Pročitajte još
Sveštenici često upozoravaju: na ispovesti treba da govorimo o svojim gresima, a ne o tuđim. Ne o tome šta nam je učinjeno, već o tome kako smo reagovali.
Da, postoje teške situacije. Da, postoji bol. Ali ako je greh već shvaćen, jednostavno ga treba imenovati. Bez opravdanja. Bez detaljnih objašnjenja. Bez pokušaja da se predstavite u najboljem svetlu.
2. Samoopravdanje
Ponekad čovek kada imenuje greh, ali ga odmah ublažava: "da, iznervirao sam se, ali...", "sagrešio sam, naravno, ali okolnosti su bile takve...".
Samoopravdanje je veoma drevna ljudska navika. Upravo je sa njome počeo Pad. Adam je rekao: "Ženu koju si mi dao..." Eva je rekla: "Zmija me je prevarila..." Mogli su jednostavno da priznaju svoju krivicu i pokaju se. Ali umesto toga, počeli su da prebacuju krivicu.
Na ispovesti stojimo pred Bogom. I svaki put se suočavamo sa istim izborom: da opravdamo sebe ili da se pokajemo. Kada opravdavamo sebe, branimo svoj ego. Kada se pokajemo, otvaramo svoja srca .
Priznanje nije odbrana na sudu. To nije objašnjenje. To je raskid sa grehom. Ako je greh imenovan, nema potrebe da se ulepšava ili prekriva. Iskrenost je dovoljna.
3. Nepotrebni detalji
Postoji i druga krajnost, posebno među novim hrišćanima: Oni počinju detaljno da opisuju grehe vezane za blud, nečiste misli i unutrašnja iskušenja.
Ali poenta ispovesti nije u detaljima. Greh treba imenovati, a ne ponovo stvoriti.
Kada počnemo da detaljno razmatramo stvari vezane za nečistoću, rizikujemo da se ne oslobodimo greha, već da se ponovo povežemo sa njim. Ispovest je presecanje, a ne ponovno stvaranje.
Sveti Oci su rekli: dovoljno je imenovati greh po njegovoj suštini. Bez boje. Bez detalja. Bez ponovnog proživljavanja onoga od čega želimo da se oslobodimo.
Greh mora biti izbačen iz srca kao smeće i o njemu se više ne razmatra.
4. Neizvesnost: "Da li je ovo uopšte greh?"
Dešava se i suprotna situacija: osoba ne razume da li je zgrešila. Tada može zaista ukratko objasniti situaciju - ne radi opravdanja, već radi duhovnog saveta. A sveštenik će joj nežno pomoći da razume.
Važno je razlikovati: jedno je izmišljati izgovore, a drugo tražiti pojašnjenje.
Glavna stvar koju treba zapamtiti
Sveštenik na ispovesti je svedok. Ne ispovedamo se svešteniku, već Bogu. Nema potrebe da se plašimo da će nešto "ostati neizrečeno". Bog vidi srce svake osobe. On zna dublje nego što mi možemo reći.
Ispovest nije priča o životu. To je susret sa milosrđem.
I što manje izgovora i tuđih imena ima u njemu, to više istine ima u njemu.
(Stil)
BONUS VIDEO:
