VRLO OPASNE: Četiri greške koje pravimo tokom ispovesti

Ispovestje jedna odnajsvetijih tajni. Sveštenici danas kažu da jepričešćebez ispovesti nemoguće, te savetuju da se pravilno pripremite za ovaj čin.Ali ljudi upravo prave najveće greškeprilikom ispovedanja svešteniku. Ne iz zlobe ili iz tvrdoglavosti, nego iz straha i nemogućnosti da sebe iskreno vole.Foto: DepositphotosKoje greške pravimo prilikom ispovesti?1. Umesto svojih grehova - ispovedamo tuđeNajčešća greška je pričati odrugima umesto o sebi.Osoba počinje daprepričava okolnosti: &quot;on je rekao&quot;, &quot;ona je nešto uradila&quot;, &quot;bio sam izazvan&quot;, &quot;da nije bilo njih...&quot;I postepeno seIspovest pretvara u prepričavanje tuđih postupakaSveštenici često upozoravaju:na ispovesti treba da govorimo o svojim gresima,a ne o tuđim. Ne o tome šta nam je učinjeno, već o tomekako smo reagovali.Da, postoje teške situacije. Da, postoji bol. Ali ako jegreh već shvaćen, jednostavno ga trebaimenovati. Bez opravdanja. Bez detaljnih objašnjenja. Bez pokušaja da se predstavite u najboljem svetlu.2.SamoopravdanjePonekad čovek kadaimenuje greh, ali ga odmah ublažava: &quot;da, iznervirao sam se, ali...&quot;, &quot;sagrešio sam, naravno, ali okolnosti su bile takve...&quot;.Samoopravdanje je veoma drevna ljudska navika. Upravo je sa njome počeoPad. Adam je rekao: &quot;Ženu koju si mi dao...&quot;Eva je rekla: &quot;Zmija me je prevarila...&quot;Mogli su jednostavno da priznaju svoju krivicu i pokaju se. Ali umesto toga, počeli su da prebacuju krivicu.Na ispovesti stojimo pred Bogom. I svaki put se suočavamo sa istim izborom: da opravdamo sebe ili da se pokajemo. Kada opravdavamo sebe, branimo svoj ego. Kada se pokajemo, otvaramo svoja srca .Priznanje nije odbrana na sudu.To nije objašnjenje. To je raskid sa grehom. Ako je greh imenovan, nema potrebe da se ulepšava ili prekriva. Iskrenost je dovoljna.3.Nepotrebni detaljiPostoji i druga krajnost, posebno među novim hrišćanima:Oni počinju detaljno da opisuju grehe vezane za blud, nečiste misli i unutrašnja iskušenja.Ali poenta ispovesti nije u detaljima.Greh treba imenovati, a ne ponovo stvoriti.Kada počnemo dadetaljno razmatramo stvari vezane za nečistoću, rizikujemo da se ne oslobodimo greha, već da se ponovopovežemo sa njim. Ispovest je presecanje, a ne ponovno stvaranje.Sveti Oci su rekli:dovoljno je imenovati greh po njegovoj suštini. Bez boje. Bez detalja. Bez ponovnog proživljavanja onoga od čega želimo da se oslobodimo.Greh mora biti izbačen iz srca kao smeće i o njemu se više ne razmatra.4. Neizvesnost: &quot;Da li je ovo uopšte greh?&quot;Dešava se i suprotna situacija:osoba ne razume da li je zgrešila. Tada može zaista ukratko objasniti situaciju - ne radi opravdanja, većradi duhovnog saveta. A sveštenik će joj nežno pomoći da razume.Važno je razlikovati:jedno je izmišljati izgovore, a drugo tražiti pojašnjenje.Glavna stvar koju treba zapamtitiSveštenik na ispovesti jesvedok. Ne ispovedamo se svešteniku, većBogu. Nema potrebe da se plašimo da će nešto &quot;ostati neizrečeno&quot;. Bog vidi srce svake osobe. On zna dublje nego što mi možemo reći.Ispovest nijepriča o životu.To je susret sa milosrđem.I što manje izgovora i tuđih imena ima u njemu, to više istine ima u njemu.(Stil)BONUS VIDEO:

VRLO OPASNE: Četiri greške koje pravimo tokom ispovesti

Vaš komentar

Nema komentara