ВРЛО ОПАСНЕ: Четири грешке које правимо током исповести

Исповестје једна однајсветијих тајни. Свештеници данас кажу да јепричешћебез исповести немогуће, те саветују да се правилно припремите за овај чин.Али људи управо праве највеће грешкеприликом исповедања свештенику. Не из злобе или из тврдоглавости, него из страха и немогућности да себе искрено воле.Фото: DepositphotosКоје грешке правимо приликом исповести?1. Уместо својих грехова - исповедамо туђеНајчешћа грешка је причати одругима уместо о себи.Особа почиње дапрепричава околности: &quot;он је рекао&quot;, &quot;она је нешто урадила&quot;, &quot;био сам изазван&quot;, &quot;да није било њих...&quot;И постепено сеИсповест претвара у препричавање туђих поступакаСвештеници често упозоравају:на исповести треба да говоримо о својим гресима,а не о туђим. Не о томе шта нам је учињено, већ о томекако смо реаговали.Да, постоје тешке ситуације. Да, постоји бол. Али ако јегрех већ схваћен, једноставно га требаименовати. Без оправдања. Без детаљних објашњења. Без покушаја да се представите у најбољем светлу.2.СамооправдањеПонекад човек кадаименује грех, али га одмах ублажава: &quot;да, изнервирао сам се, али...&quot;, &quot;сагрешио сам, наравно, али околности су биле такве...&quot;.Самооправдање је веома древна људска навика. Управо је са њоме почеоПад. Адам је рекао: &quot;Жену коју си ми дао...&quot;Ева је рекла: &quot;Змија ме је преварила...&quot;Могли су једноставно да признају своју кривицу и покају се. Али уместо тога, почели су да пребацују кривицу.На исповести стојимо пред Богом. И сваки пут се суочавамо са истим избором: да оправдамо себе или да се покајемо. Када оправдавамо себе, бранимо свој его. Када се покајемо, отварамо своја срца .Признање није одбрана на суду.То није објашњење. То је раскид са грехом. Ако је грех именован, нема потребе да се улепшава или прекрива. Искреност је довољна.3.Непотребни детаљиПостоји и друга крајност, посебно међу новим хришћанима:Они почињу детаљно да описују грехе везане за блуд, нечисте мисли и унутрашња искушења.Али поента исповести није у детаљима.Грех треба именовати, а не поново створити.Када почнемо дадетаљно разматрамо ствари везане за нечистоћу, ризикујемо да се не ослободимо греха, већ да се поновоповежемо са њим. Исповест је пресецање, а не поновно стварање.Свети Оци су рекли:довољно је именовати грех по његовој суштини. Без боје. Без детаља. Без поновног проживљавања онога од чега желимо да се ослободимо.Грех мора бити избачен из срца као смеће и о њему се више не разматра.4. Неизвесност: &quot;Да ли је ово уопште грех?&quot;Дешава се и супротна ситуација:особа не разуме да ли је згрешила. Тада може заиста укратко објаснити ситуацију - не ради оправдања, већради духовног савета. А свештеник ће јој нежно помоћи да разуме.Важно је разликовати:једно је измишљати изговоре, а друго тражити појашњење.Главна ствар коју треба запамтитиСвештеник на исповести јесведок. Не исповедамо се свештенику, већБогу. Нема потребе да се плашимо да ће нешто &quot;остати неизречено&quot;. Бог види срце сваке особе. Он зна дубље него што ми можемо рећи.Исповест нијеприча о животу.То је сусрет са милосрђем.И што мање изговора и туђих имена има у њему, то више истине има у њему.(Стил)БОНУС ВИДЕО:

ВРЛО ОПАСНЕ: Четири грешке које правимо током исповести

Ваш коментар

Нема коментара