Proslavljeni glumac Voja Brajović podelio je jednom prilikom potresne detalje iz svog ranog detinjstva, otkrivši da je oca prvi put upoznao tek kada je on izašao iz zatvora.
- Moji roditelji su se uzeli mladi. Otac je imao 22, a majka 16. Rođen sam 1949, moj brat 1946. Oca sam upoznao tek kad je izašao iz zatvora. Bilo je to doba Informbiroa. Imao sam devet meseci kada su u kuću ušli neki ljudi, oca odveli a nas isterali. Majka se sa dvoje male dece vratila u rodno Valjevo, a za oca nije znala ni gde je. Tražila ga je godinama i pronašla ga je u zatvoru Stara Gradiška. Bili su izloženi strahovitim torturama. Često se setim jedne njegove priče. Naime, bio je partizan i za vreme rata, dok su oslobađali Prozor, spasao je jednog mladića i dao mu konja da pobegne. Kada je dospeo u zatvor Stara Gradiška (prethodno je bio na Golom otoku) to je već bila 1950.", ispričao je Brajović jednom prilikom.
Foto: Milan Maričić /ATA images
- Tamo je taj isti mladić bio surovi nadzornik koji mu je stalno ljutito govorio: „Bandit Brajović, marš na pranje klozeta!“ Otac je kasnije shvatio da mu tako spasava život, jer je ostatke hrane zamotane u novine bacao pored rupe u klozetu. Nije smeo drugačije da mu pomogne, bio je to revanš za ono što je otac za njega učinio prilikom oslobođenja Prozora. Kada je otac odveden na Goli otok, jasno, majka je sa dvoje male dece jako teško živela, a odveden je, naravno, zbog besmislice. Imao sam prilike da čitam njegov dosije.
Foto: ATA images/Milan Maričić
Brajović ga je opisao kao tragikomičan, dodajući da tragična situacija sama po sebi postaje komična kada se taj dosije pročita. Osvrćući se na odrastanje obeleženo siromaštvom i nepravdom, on posebno ističe važnost pronalaženja optimizma u najtežim životnim neprilikama. Brajović naglašava da se pravi optimizam ne rađa kada je ugodno i udobno, već isključivo kada je najteže, jer se bez njega ne može ići dalje kroz život.
(Blic)
BONUS VIDEO:
Pročitajte još
