Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Lekari, medicinske sestre, policajci, vatrogasci, vozači i fabrički radnici brinu da društvo funkcioniše dok većina ljudi spava. Ipak, sve je više dokaza da takav način života može ozbiljno narušiti zdravlje.
Naučnici sada istražuju da li bi jednostavna promena načina spavanja mogla da ublaži posledice noćnog rada. Prema najnovijim istraživanjima, podela sna na dva kraća perioda, poznata kao bifazni san, mogla bi da bude bolje rešenje od pokušaja da se tokom dana odspava jedan dugačak blok.
Rad u smenama remeti prirodni ritam organizma
Foto: Depositphotos/pressmaster
LJudski organizam prilagođen je smenjivanju dana i noći. Kada čovek radi noću, a spava danju, dolazi do poremećaja biološkog sata koji reguliše brojne funkcije organizma.
Stručnjaci ističu da san nije samo odmor. Dok spavamo, mozak obrađuje informacije, jača pamćenje, reguliše emocije, obnavlja organizam i jača imunitet.
Profesor Rasel Foster sa Univerziteta u Oksfordu ističe da je san jedan od stubova zdravlja, podjednako važan kao pravilna ishrana i fizička aktivnost.
Pročitajte još
Povećan rizik od bolesti
Foto: Andersonrise, YAY Media AS / Alamy / Profimedia
Istraživanja pokazuju da hroničan nedostatak sna može povećati rizik od brojnih zdravstvenih problema.
Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu analizirali su snimke mozga više od 40.000 ljudi i otkrili da poremećaji u sistemu koji tokom sna uklanja otpadne materije iz mozga mogu biti povezani sa većim rizikom od razvoja demencije.
Istovremeno, velika švedska studija koja je pratila više od 13.000 radnika tokom više decenija pokazala je da su osobe koje su dugo radile u smenama imale veći rizik od demencije u kasnijem životu. Naučnici ipak naglašavaju da rad u smenama nije jedini faktor, već da ulogu imaju i krvni pritisak, dijabetes, pušenje i drugi zdravstveni rizici.
Poremećen san povezuje se i sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa i hroničnih upalnih procesa.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja deluje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, noćni rad svrstala je u kategoriju „verovatno kancerogenih“ faktora zbog moguće povezanosti sa nekim vrstama karcinoma.
Šta je bifazni san?
Foto: Anna Berkut / Alamy / Profimedia
Naučnici iz Norveške poslednjih godina proučavaju navike ljudi koji rade noću. Primetili su da mnogi od njih ne spavaju u jednom neprekidnom periodu, već prirodno dele san u dva dela.
Umesto osam sati neprekidnog sna, oni odspavaju nekoliko sati nakon smene, a zatim ponovo legnu popodne pre sledećeg odlaska na posao.
Ovaj obrazac naziva se bifazni san.
Istoričari podsećaju da takav način spavanja nije nov. Pre industrijske revolucije ljudi su često imali „prvi“ i „drugi“ san, sa kratkim periodom budnosti između njih.
Da li podeljeni san može da pomogne?
Istraživači sada pokušavaju da utvrde da li bifazni san može da smanji umor i ublaži posledice rada u smenama.
Pojedine studije već pokazuju da kratka dremka od 20 do 50 minuta tokom ili nakon smene poboljšava koncentraciju, smanjuje pospanost i povećava budnost.
Ipak, naučnici ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li ovakav režim spavanja dugoročno smanjuje zdravstvene rizike.
Stručnjaci savetuju da slušate svoj organizam
Istraživači naglašavaju da milioni ljudi ne mogu da izbegnu rad u smenama, ali da pravilna organizacija sna može doneti značajne koristi.
Umesto forsiranja jednog dugog perioda sna koji često nije moguć, podela odmora na dva kraća perioda mogla bi da bude prirodnije rešenje za organizam.
Iako konačni odgovor još nije poznat, sve je više dokaza da kvalitet sna može biti jednako važan kao i njegovo trajanje, posebno kod ljudi koji rade onda kada većina sveta spava.
(BBC)
BONUS VIDEO:
