Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
„JA nisam ono što mi se dogodilo. Ja sam ono što biram da postanem.“
Rečenica zvuči toliko „jungovski“ da se godinama deli na društvenim mrežama, motivacionim posterima i stranicama posvećenim psihologiji sa imenom Karla Gustava Junga ispod nje. Postoji samo jedan problem – niko nije uspeo pouzdano da pronađe te reči u njegovim delima.
Citat se neretko pripisuje i Jungovoj autobiografskoj knjizi „Sećanja, snovi, razmišljanja“.
Istraživači koji su pokušavali da utvrde njegovo poreklo, međutim, nisu pronašli takvu rečenicu u knjizi.
Ironija je u tome što je misao veoma bliska nečemu o čemu je Jung zaista pisao.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Šta je Jung zaista napisao
U „Sećanjima, snovima, razmišljanjima“ Jung opisuje neobičnu epizodu iz detinjstva.
Kada je imao 12 godina, posle jednog incidenta počeo je da doživljava epizode gubitka svesti zbog kojih mesecima nije pohađao školu.
Odsustvo sa nastave mu je u početku čak prijalo.
Onda je slučajno čuo razgovor svog oca sa prijateljem.
Otac je govorio o strahu za budućnost svog sina i pitao se šta će biti sa njim ako nikada ne bude sposoban da radi i samostalno se izdržava.
Taj razgovor je, prema Jungovom kasnijem sećanju, predstavljao prekretnicu.
Počeo je ozbiljno da uči i svesno da se suprotstavlja problemu koji ga je udaljio od škole. Epizode su vremenom prestale.
Upravo zbog takvih delova Jungove biografije čuvena rečenica deluje kao nešto što je lako mogao da napiše.
Ali izgleda da nije.
Foto:akg-images / akg-images / Profimedia
Pa ko je onda autor
Trag vodi do američkog jungovskog analitičara DŽejmsa Holisa.
Formulacija:
„Ja nisam ono što mi se dogodilo, ja sam ono što biram da postanem“
pojavljuje se u vezi sa Holisovom knjigom „Swamplands of the Soul“ iz 1996. godine.
Tek kasnije rečenica počinje masovno da se širi internetom sa Jungovim imenom ispod nje.
Tako je nastao gotovo školski primer života pogrešno pripisanog internet citata.
Neko formuliše misao koja zvuči kao savršen sažetak filozofije poznatog autora, rečenica počne da kruži, ime originalnog pisca postepeno nestane, a daleko poznatije ime zauzme njegovo mesto.
Posle dovoljno deljenja, citat praktično dobije sopstvenu biografiju.
Nije Jungov, ali jeste blizak Jungu
Zbog toga je ovaj slučaj zanimljiviji od običnog pogrešnog potpisa ispod fotografije na društvenim mrežama.
Iako nema pouzdanih dokaza da je Jung ikada napisao baš te reči, ideja da čovek nije samo pasivni proizvod onoga što mu se dogodilo može da se poveže sa širim pitanjima kojima se bavio.
Jung je veliki značaj pridavao procesu individuacije – razvoju ličnosti kroz suočavanje sa različitim, pa i neprijatnim delovima sopstvene psihe.
Zato pogrešan citat zvuči uverljivo.
Dovoljno je blizak Jungovim idejama da mu milioni ljudi poveruju, ali dovoljno daleko od njegovih stvarnih reči da ga u njegovim knjigama – nema.
A to je možda i najzanimljiviji deo čitave priče: internet je uspeo da Karlu Jungu pripiše rečenicu koju najverovatnije nikada nije napisao, upravo zato što svi misle da zvuči kao nešto što bi Jung rekao.
