Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Psiholog Željko Mašović ističe da se ljudi uglavnom prilagođavaju promenama rutine, dok poznavalac meteorologije Ivan Ristić ukazuje na značaj prirodne svetlosti. O tome su govorili u emisiji „Otvori oči“ na televiziji "Newsmax Balkans".
U noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, prelazimo na zimsko računanje vremena i kazaljke pomeramo jedan sat unazad, odnosno sa 3.00 na 2.00 časova.
Iako je Evropska unija još 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, dogovor o tome do danas nije postignut. Dok pojedine zemlje već godinama ne menjaju računanje vremena, pitanje njegovog uticaja na svakodnevni život, san i psihičko zdravlje i dalje izaziva polemike.
Foto: Enrico Mantegazza / Panthermedia / Profimedia
Zimsko računanje vremena kao nekadašnji standard
Govoreći u emisiji „Otvori oči“ na televiziji "Newsmax Balkans" o razlozima zbog kojih se sat i dalje pomera, Ivan Ristić podsetio je da je zimsko računanje vremena bilo uobičajeno tokom njegovog odrastanja. Kako je objasnio, promena vremena ima veze sa rasporedom dnevne svetlosti i načinom na koji ljudi organizuju svoje aktivnosti.
Prema njegovim rečima, jedna od prednosti pomeranja sata jeste prilagođavanje dnevnog rasporeda svetlosti, tako da jutro i večernji sati budu usklađeniji sa uobičajenim vremenom ustajanja i odlaska na spavanje.
Pročitajte još
Ristić je ukazao i na to da letnje računanje vremena tokom jeseni znači da je u ranim jutarnjim satima još mrak, dok se mrak spušta ranije i u večernjim časovima.
– Nakon prelaska na zimsko računanje vremena, dnevna svetlost biće drugačije raspoređena u odnosu na satnicu – objasnio je Ristić u emisiji.
On je dodao da lične navike utiču na to koje računanje vremena nekome više odgovara. Dok pojedincima prija duže jutarnje svetlo, drugima je važnije da imaju više dnevne svetlosti u večernjim satima.
Da li nam dodatni sat sna zaista znači
Prelazak na zimsko računanje vremena donosi jedan sat duže sna tokom noći u kojoj se kazaljke pomeraju unazad. Ipak, taj dodatni sat ne znači nužno da će ljudi dugoročno više spavati. Kako je naglasio, promena će pojedincima prijati, posebno onima koji inače ne spavaju dovoljno.
Psiholog Željko Mašović ukazao je na to da ljudi često prilagođavaju vreme odlaska na spavanje sopstvenom osećaju da imaju više vremena.
– Nećeš duže da spavaš, samo ćeš kasnije da legneš – rekao je Mašović u emisiji „Otvori oči“.
NJegov komentar ukazuje na to da „dodatni“ sat ne mora automatski da znači i duži odmor, jer na trajanje sna utiču i svakodnevne navike.
Čovek je biće navike
Govoreći o tome zašto pojedini ljudi osećaju promenu vremena, Mašović je objasnio da se čovek oslanja na ustaljene obrasce ponašanja i dnevne rituale. Kada se oni promene, potrebno je određeno vreme da se osoba ponovo prilagodi.
– Čovek je neko biće navike. S jedne strane, bilo šta da se poremeti u tvom nekom konceptu, tim jutarnjim ritualima i tako dalje, tebi je već problem. Tako da, prosto, ljudi koji doživljavaju sve kao problem, onda im je i to problem – rekao je psiholog gostujući u emisiji „Otvori oči“ na televiziji "Newsmax Balkans".
On smatra da ljudi promeni vremena ponekad pridaju preveliki značaj, naročito kada je reč o nečemu na šta ne mogu neposredno da utiču.
– Poenta je da ljudi treba da prihvate da je to vreme zapravo potpuno relativno. To se neko dogovorio – naveo je Mašović, govoreći o načinu na koji je organizovano računanje vremena.
Da li pomeranje sata utiče psihički i fizički
Ipak, na pitanje da li pomeranje sata može da utiče na psihičko i fizičko funkcionisanje, psiholog je objasnio da ono što ljudi često doživljavaju kao promenu u funkcionisanju može biti posledica izlaska iz uobičajene rutine.
– Nije drugačije, nego prosto to nešto što je bilo tebi uobičajeno, ti se sad izmestilo – rekao je Mašović.
Dodao je da se čovek prilagođava različitim promenama u okruženju, ali je važno razumeti da ljudi nemaju iste navike niti na isti način reaguju na promenu dnevnog rasporeda.
Jutarnja svetlost i individualne navike
Ristić je istakao da mu lično više odgovara letnje računanje vremena, jer se budi u skladu sa prirodnom svetlošću, a ne prema satu.
– Ja se budim po suncu, ne budi me sat, tako da meni više odgovara, na primer, to letnje. Onda ranije ustajem, manje spavam i osetim jutro, dan, sunce, prirodnu svetlost u toku jutra koja je potrebna organizmu. Sa druge strane, zimsko računanje vremena nekima može više da odgovara zbog drugačijeg rasporeda jutarnje svetlosti. Lične navike imaju važnu ulogu u tome kako pojedinci doživljavaju promenu sata – rekao je Ristić u emisiji „Otvori oči“.
Pitanje da li bi za ljude bilo bolje da se trajno zadrži letnje ili zimsko računanje vremena ostaje otvoreno, a rasprava o ukidanju sezonskog pomeranja sata u Evropskoj uniji još nije dovela do zajedničkog rešenja.
BONUS VIDEO
