Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Govorio je o pokojnom ocu Milošu, odnosu prema veri, ali i trenutku koji mu je zauvek promenio pogled na pravoslavlje.
Posebnu pažnju privukla je Vanjina priča o tome kako je tokom boravka u Italiji upoznao katoličanstvo, zbog čega je počeo ozbiljnije da istražuje sopstvenu veru i kako je odlazak na Hilandar ostavio neizbrisiv trag na njega.
Bivša devojka želela da Vanja promeni veru
Vanja Grbić je odrastao u Kleku kod Zrenjanina, u sredini u kojoj se, kako kaže, o religiji gotovo uopšte nije govorilo. Tek kada je sa 22 godine otišao u Italiju, počeo je izbliza da upoznaje drugačiji odnos prema veri.
"Mi možda nismo slavili slavu, ali kada sam sa 22 godine otišao u Italiju, upoznao sam katoličku religiju. Shvatio sam koliko su oni, u stvari, organizovan sistem koji te ne pušta u svoje društvo ukoliko ne poštuješ kanone. Što je mnogo, mnogo, mnogo, mnogo, i još deset puta više, zastrašujuće nego što je to kod nas".
Foto: Antonio Ahel/ATAImages/Instagram printskrin/vladimir_grbic
Posebno ga je pogodila situacija sa tadašnjom devojkom, koja mu je jasno stavila do znanja da bi morao da promeni veru ukoliko želi da njihova veza opstane.
Pročitajte još
"Kroz priču sa devojkom sa kojom sam se tada zabavljao, ona je rekla: "Ne, ne, mi smo katolici. Ti, ako hoćeš da budeš sa mnom, moraš da promeniš religiju". Mene je to toliko povredilo zato što ja nemam predrasuda prema drugim nacionalnostima i religijama. Ja poštujem sve, gledam kakvi su ljudi i tako dalje. Mene je to zaintrigiralo da prvo upoznam svoju religiju, o kojoj pojma nemam. I bilo me je sramota zbog toga", rekao je Vanja, prenosi Mondo.
Upravo tada počeo je da istražuje pravoslavlje i razgovara sa ljudima koji su mogli da mu približe veru. Posebno važnu ulogu u tome imao je otac Dimitrije Šljokić, koji je postao njegov duhovnik.
"Onda sam stupio u kontakt sa ocem Dimitrijem Šljokićem, koji je ujedno i moj duhovnik. On je tada bio zadužen za crkvu u Kleku, koja je hipotetički trebalo da se izgradi, i, Bogu hvala, danas je izgrađena. Sa njim sam provodio sate diskutujući o tome koja je razlika između pravoslavlja i katoličke vere. Kako je postavljena, šta, zbog čega i na koji način. Shvatio sam da je bogatstvo koje imamo nešto što ne samo da ne treba da zanemarujemo već nešto što treba da gajimo i negujemo".
Grbić je otkrio i da je zajedno sa braćom Nikolom i Draganom odlučio da se krsti sredinom devedesetih godina.
"To je bilo, recimo, 1995. ili 1996. godine, nakon Olimpijskih igara. Nikola, Dragan i ja smo se krstili, nas trojica braće. Krstio nas je čovek sa kojim imamo staro kumstvo, Bogdanović iz Kleka, koji je bio najbolji prijatelj mog pokojnog oca".
Porodična tragedija i priča koja ga je pratila od detinjstva
Nije, međutim, sve počelo u Italiji. Grbić je govorio i o porodičnoj prošlosti, događajima koji su ostavili dubok trag na njegove najbliže i zbog kojih je odrastao bez jasnog verskog usmerenja.
"Tu je, recimo, kada su došli 1945. ili 1946. godine, prva stvar koju su uradili bila je da su skinuli zvono sa jedne švapske crkve. I tih pet ljudi koji su skinuli zvono sa te crkve, nažalost, doživeli su velike tragedije. Moja pokojna baba, koju sam pomenuo, izgubila je rođenog brata tako što ga je jedan ranjeni pripadnik četničke trojke ubio ispod ikone Svete Petke, koja je bila njena krsna slava. Ona je tada rekla: "Da je bilo Boga, spasio bi ga", i nije htela da slavi".
Potom je ispričao i neobičan detalj iz porodične istorije, koji je dodatno pokazao koliko su odnosi i oproštaj složene teme.
"U našoj porodici, bez obzira na to što je Sveti Sergije i Vakh slava Grbića, moj pokojni deda, koji je takođe bio vrhunski automehaničar, kupio je Olimpiju i vozio babu na bračno putovanje u Dubrovnik. Bio je veliki navijač Hajduka iz Splita, kao i svi oni tamo, ali nije želeo da joj iz nepoštovanja prema njoj narušava mir. A sad, kako možeš da analiziraš, recimo, to da se isti čovek koji je ubio njenog brata posle doselio u Klek, da je ona živela sa njim i da mu je oprostila? Iako nije želela da slavi slavu".
"Na Hilandaru su mi suze same išle"
Posebno mesto u njegovoj ispovesti zauzima odlazak na Hilandar, koji se dogodio godinu dana nakon smrti njegovog oca. Grbić je priznao da je tamo doživeo nešto što nije umeo da objasni, a što ga je navelo da se ponovo vrati i pokuša da razume šta mu se dogodilo.
"Ja u tom trenutku osećam kao da me je nešto uhvatilo, kao da ne mogu da udahnem. Suze same idu, bez ikakvog objašnjenja. Jednostavno, u meni se tada stvorila želja da ponovo dođem i da shvatim zašto mi se to desilo. Zašto je to mesto toliko posebno?"
Foto: D. Milovanović, P. Milošević, V. Danilov
Govoreći o svetinji, Grbić je opisao i detalje koji su na njega ostavili poseban utisak, od mermerne ploče koju su vekovima gazili monasi i posetioci, do Savinog bunara.
"Kada smo otišli na Hilandar, Goran nas je bukvalno vodio kroz unutrašnjost crkve i ispričao nam sve ovo što sam i ja sada ispričao. Tamo možete da vidite mermernu ploču, stepenik koji je ulegnut od stopala monaha i ljudi koji su njime hodali tokom 800 i kusur godina. To govori o stabilnosti nečega što je autentično naše. Kada odete tamo, osetite se kao malo zrnce peska, ali u svojoj Sahari. E, to je ono što je najvažnije - to je naša Sahara. Možete da vidite i Savin bunar, da popijete vodu kako biste se ponovo vratili".
Koliko mu taj odlazak znači i danas, najbolje pokazuje činjenica da mu supruga Sara, sa kojom ima četvoro dece, ponekad upravo Hilandar predloži kao mesto na kojem može da pronađe mir.
"Odeš tamo da pronađeš mir i shvatiš da nisi mali. Vrlo često, kada se desi da u ovom svetu budeš na kušnji, moja Sara kaže: "Ajde ti malo idi na Hilandar da se smiriš". Živimo u svetu u kojem smo svakodnevno na testovima. Čovek treba da radi ono u šta veruje".
Otkrio i šta je uradio dok mu je otac umirao
Jedan od najtežih delova Grbićeve životne priče vezan je za pokojnog oca Miloša. Nekadašnji odbojkaš otkrio je da je u trenucima dok mu je otac umirao, u crkvi ponudio sopstveni život u zamenu za njegov.
Ipak, tek godinama kasnije shvatio je da je takav postupak bio velika greška i da nije trebalo da učini tako nešto.
NJegova ispovest pokazuje koliko su ga porodična iskustva, gubici i potraga za odgovorima oblikovali, ali i koliko je vera postala važan deo njegovog života. Grbić, koji je tokom karijere osvajao najveće odbojkaške trofeje, danas o tim temama govori sa istom otvorenošću sa kojom je nekada govorio o sportu.
BONUS VIDEO:
