Dodaje da bi tako pregovori faktički trebalo da počnu ovih dana.
"Nadamo se da će se završiti najkasnije do 15. maja, jer se aranžman koji je dogovoren između predsednika Rusije i Srbije Putina i Vučića završava 31. maja, koji podrazumeva sadašnju cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa", rekao je Bajatović.
Na pitanje koju cenu očekuje za Srbiju i na koliko vremenski, Bajatović kaže da će ugovor biti sklopljen na 10 godina, dok što se tiče cene ne može sada tačno da kaže, pošto će ona biti rezultat kombinacije tzv. naftne formule i tržišne cene.
Takođe, sadržaće određenu fleksibilnost, pošto do sada to nije bilo formalno predviđeno u ugovorima, naglasio je Bajatović u izjavi za Tanjug i napomenuo da na primer sada, u zimskom periodu, trošimo tri do četiri puta više gasa u nego leti.
Istakao je da je cilj da se obezbedi dovoljna količina gasa i da cena bude povoljnija od tržište, kao i da ugovor obezbedi određenu fleksibilnost.
Očekuje da bi cena gasa na tržištu nakon stabilizacije situacije u Ukrajini mogla da se vrati na 600 do 650 dolara za 1.000 kubika.
"Tako da ne mogu da kažem cenu, jer će zavisiti od cene nafte na tržištu, pa će takva biti i naša cena. Ali, ono što ja mogu da prognoziram jeste da bi se u prvoj fazi povrata cene gasa na neku normalnu vrednost ona mogla pozicionirati na nekih 800 ili 850 dolara", kaže Bajatović.
"A, u kasnijoj fazi ako se smiri situacija u Ukrajini i oko američkog zahteva za isporukama gasa Evropi, što je po ovim cenama apsolutno moguće jer Amerikanci mogu da izvoze taj gas, pa će se taj ''kolač'' na neki način podeliti, ali onda će se verovatno i količine gasa povećati koje su prisutne u Evropi. Tako da bi cena mogla da se stabilizuje na nekih 600 do 650 dolara", dodaje generalni direktor Srbijagasa.
Foto: printskrin/Jutjub/Potrošački savetnik
Na pitanje da li bi Bugari mogli da donesu političku odluku o obustavi gasa za Srbiju Balkanskim tokom kao što su već obustavili ranije gradnju Južnog toka na svojoj teritoriji, Bajatović je rekao da ne veruje da bi Bugarska mogla da donese takvu političku odluku, jer bi u tom slučaju i Bugari i Mađari ostali bez gasa i da bi to bila za njih preteška odluka.
Ističe da je taj gasovod dovoljno daleko od sukoba u Ukrajini, kao i da Turska nije uvela nikakve sankcije, pošto taj gasovod prolazi kroz eksluzivnu ekonomsku zonu Turske.
Bajatović dodaje da Srbija sada kupuje gas i iz pravca Mađarske koji dolazi iz Ukrajine, što je interesantno.
"Tu je trenutno bolja cena u odnosu na gas koji dolazi iz Slovačke ili iz Severnog toka 1, tako da mi kupujemo gas i iz Ukrajine za količine koje nam fale", dodao je Bajatović.
Ističe da ne očekuje prekide u isporuci gasa pošto to nije u interesu ni Rusije niti Evrope, pošto ni Nemačka ne može da izdrži odsustvo ruskog gasa.
"Ne vidim zašto bi neko hteo da se Bugarska, Srbija i Mađarska smrznu - nikakve rubljizacije plaćanja gasa neće biti. Gasprom je platio do kraja 2023. godine transport gasa. To je berzanska roba", naveo je on.
Kada je reč o proširenju skladišta gasa Banatski Dvor, Bajatović je rekao da je Srbija već povećala sa 450 miliona metara kubnih na 550 bez skoro ikakvih investicija.
"Ali smo dosta isušili skladište. U ovom trenutku sve je spremno i samo očekujemo konačnu tehničku potvrdu na proširenje na nekih 650 miliona, a možda ćemo odmah ići i na 750 miliona, ali nam u tom slučaju treba jedan kompresor koji je trenutno problematično nabaviti na tržištu, ali ćemo uraditi sve potrebne bušotine", naveo je Bajatović.
Kako kaže, proizvodnja bi u prvoj fazi umesto pet miliona biti 6,7 miliona kubika gasa dnevno i ako budemo uspeli sa utiskivanjem većih količina dnevna prizvodnja će biti na nivou od 10 miliona kubika.
Cilj je da Srbija ima ukupno dve milijarde kubika gasa uskladišteno godišnje, što podrazumeva da se rade još dva skladišta, dodaje Bajatović o objašnjava da je jedno ispražnjeno gasno ležište Tilva kod Pančeva, što bi bilo vršno skladište kapaciteta do 300 miliona metara kubnih, pre svega za Beograd i Pančevo.
"Radimo na tome da i Azotara krene da radi, a tamo su u Patrohemija i Rafinerija, kao i TE-TO Pančevo, što sve zahteva nove nove količine gasa. Drugo skladište bi bio Banatski Itebej koje je realtivno blizu Banatskog Dvora. Postoje gasne instalacije i bi bili potrebni veliki troškovi za gasovod. To je skladište koje je dosta suvo i još je u završnoj fazi eksploatacije. Mi ćemo pregovarati sa NIS-om da ponderišemo cene gasa koje nam ostaju unutra i da nam to prodaju ili iznajme, kako bi napravili novo skladište do kapaciteta do milijardi metara kubnih".
Srbija bi tako na svojoj teritoriji skladištila godišnje do dve milijarde metara kubnih, što predstavlja apsolutnu bezbednost i nove mogućnosti za nabavku i trgovinu, Srbije kao gasnog čvorišta.
Kada je reč o trenutnim rezervama gasa u Banatskom Dvoru, kaže da imamo još oko 60 miliona kubika u srpskom delu i oko 160 miliona ruskog.
"Tako da možemo da prizvodimo do pet miliona dnevno, a imamo i šest ili 6,5 miliona kubika koji dolaze iz pravca Bugarske Balkanskim tokom, što može biti i više pošto zavisi od dana".
Ne vidim razlog da imamo problem sa količinama, istakao je Bajatović i dodao da je uredba o ograničenju cene gasa produžena do 31. aprila.
Time su svi potrošači, uključujići i industrijske potrošače, zaštićeni nekom vrstom subvencije od strane države, tako da neće biti povećanja cene, zaključio je Bajatović.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
