Brojna verovanja i običaji koje poštuju ljudi razlikuju se od kraja do kraja.
Veruje se da je Velika subota dan kada se završavaji svi poslovi oko dočeka velikog praznika u nedelju - Uskrsa.
Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja.
Foto: I. Marinković
U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći naziv za Veliku subotu je - crvena subota. Taj naziv nastao je jer se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba i zato ih valja bojiti u crveno.
Foto: arhiva Novosti
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo".
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
