Rođena je 1916. godine u ukrajinskom selu Beloj Crkvi, a sa 14 godina se preselila u Kijev. Od malena je važila za tvrdoglavu devojčicu koja je često bila neposlušna u školi i koja je volela da se takmiči sa dečacima.
Ona je poput mnoge druge dece u Sovjetskom Savezu, učestvovala u paravojnoj sportskoj organizaciji u kojoj je učila i streljaštvo. Nakon završetka srednje škole, zaposlila se u kijevskoj fabrici oružja u kojoj je radila kao brusač. A zatim upisala studije istorije.
A onda je nemačka vojska 1941. godine napala Sovjetski Savez. LJudmila je htela da se pridruži vojsci, ali je najpre odbijena.
- Izgledala je kao model, s manikiranim noktima, u modernoj odeći i s lepom frizurom. Pavličenko je rekla osobi zaduženoj za novačenje da želi da nosi pušku i bori se. Muškarac joj se samo nasmejao i pitao je šta ona zna o puškama - piše na sajtu soviet-awards.com.
Iako je pokazala da ima sertifikat i da ume da puca, pokušali su da je ubede da bude medicinska sestra.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
- Nisu hteli da prime devojke u vojsku, pa sam morala da se poslužim različitim trikovima kako bih u tome uspela -rekla je ona jednom prilikom novinarima.
NJoj je nakon dugog ubeđivanja i pokazivanja svog umeća u streljaštvu napokon Crvena armija dozvolila da izađe na audiciju.
Dali su joj pušku i pokazali dvojicu Rumuna koji su sarađivali s Nemcima. Bez oklevanja je upucala vojnike, pa je primljena u vojsku i to u 25. streljačku diviziju "V. I. Čapajev" kao snajperistkinja. Postala je jedna od 2.000 snajperistkinja u Crvenoj armiji, od kojih je samo oko njih 500 uspelo da dočeka kraj rata.
Ubrzo je poslata na bojište u blizini Odese avgusta 1941. godine.
U toku prvih 75 dana na ratištu ubila 187 Nemaca. Oko osam meseci neprekidno je bila na prvoj liniji fronta.
Foto: Vikipedija
Kad je postala poznata, nakon bitaka za Odesu i Moldaviju, Pavličenko je prebačena na Krim i poslata u bitku za Sevastopolj i to samo mesec dana nakon što je ranjena.
Brzo je stekla reputaciju precizne snajperistkinje pa je počela da dobija sve opasnije zadatke. Ubila je 36 nacističkih snajperista.
- Ovo je bilo jedno od najnapetijih iskustava u mom životu - rekla je jednom prilikom Pavličenko.
Bila je toliko neustrašiva, da joj Nemci nisu mogli ništa. Iako je nekoliko puta ranjena, ostajala je na frontu. Nemci su čak pokušavali da je privuku da pređe na njihovu stranu i pozivali je preko megafona, nudeći joj razne pogodnosti. Ona naravno nije pristala na to.
Foto: Vikipedija
Godine 1943. odlikovana je Zlatnom zvezdom i proglašena je za heroja Sovjetskog Saveza.
Sa 309 ubistava ona spada među pet najboljih snajperista u istoriji, ali je vrlo moguće da je ubila i više vojnika.
Po završetku rata je završila studije na Univerzitetu i postala instruktora streljaštva. Umrla je 1974. godine.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
