Iako će većina ljudi namirnicu na kojoj vidi tragove plesni odmah baciti, savetnica za sigurnost hrane DŽil Tejlor kaže da, iako su neke otrovne, nisu sve vrste plesni štetne.
- Postoji otprilike 100.000 vrsta plesni, a stotine ih se može razviti na hrani, gde su neke od njih veoma korisne - kaže Tejlor i objašnjava da laici nikako ne mogu samo okom utvrditi da li je neka plesniva hrana otrovna ili je još dobra za jelo.
Zato je, dodaje, nepisano pravilo da se proveri rok trajanja namirnice; ako je rok dobar, malo je vjerovatno da neki proizvod više nije siguran za jelo... Ipak, napominje Tejlor, to ne važi za neke lako kvarljive namirnice, poput mekih sireva i salama.
- Takvi proizvodi se, nakon što razviju plesan, ne preporučuju za jelo, osim, naravno, ako je plesan sastavni deo namirnice kao što je to na nekim sirevima - objasnila je Tejlor za "The Sun".
Ipak, to su namirnice na kojima će se pojedine bakterije naći pre nego plesan, a njih ne možete kao plesan ni videti ni okusiti, pa je jedini test – miris. A mogu li se neke druge namirnice jesti nakon što postanu plesnive, ističe Tejlor, najčešće zavisi od toga o kojoj je namirnici reč...
Pročitajte još
Foto: Profimedia
- Kod tvrđih namirnica; poput tvrdih sireva i salama ili tvrđeg povrća, hife plesni ne prodiru u dubinu namirnice i ne šire se, pa je često sasvim sigurno samo odrezati plesnivi komad - objasnila je stručnjakinja.
Korenasto povrće, poput šargarepe i krompira, ali i ono čvrstih listova poput kupusa i brokolija, ima mali udeo vlage i visok nivo kiseline, što otežava dublje prodiranje plesni, pa je takođe sigurno i nakon što deo postane plesniv.
- Isto važi i za beli luk, jabuku i paprike - dodala je, a sve dok voće ili povrće nije sluzavo, sigurno je s njega samo ukloniti plesnivi deo i pojesti ostatak.
- Velika većina plesni koja nastaje na svežem voću i povrću verovatno nam neće naškoditi, pa jabuke ili kruške i nakon što omekšaju i delimično strunu možete prepoloviti i pojesti 'zdravu' polovinu, pod uslovom da nema crva - kaže Tejlor, a isto, dodaje, važi i za mekano voće poput šljiva i breskvi te smeđih banana koje su takođe potpuno sigurne za jelo.
Foto: Arhiva Novosti/Nikola Fifić
- Treba pripaziti samo na zelenu boju na kori krompira, jer to može biti solanin koji je otrovan - dodaje Tejlor.
Kad sirevi poput čedra ili parmezana postanu plesnivi, objasnila je, trebalo bi da odrežemo barem centimetar oko plesni, pazeći pritom da nož koji koristimo ne dođe u dodir s plesni.
- Tvrdi i suvi sirevi poput čedra obično se čuvaju u hladnjaku kako bi se smanjio nastanak plesni, ali imaju i rok upotrebe, pa ako ga jedete u roku, neće vam štetiti. Plesan se već koristi u proizvodnji mnogih sireva, osobito plavih, a bela koža na briju ili kamembertu zapravo je vrsta penicilina koji se po njemu prska – rekla je Tejlor.
Šta nikada ne treba jesti ako se razvila plesan? Mekše namirnice su poroznije, što omogućuje hifama dalje prodiranje, premda to golim okom nije vidljivo.
- Namirnice poput hleba, kolača, mekog voća i pice su posebno porozne, tako da nisu sigurne za jelo kad se pojavi plesan. Treba baciti i mekane ili vlažne namirnice s visokim sadržajem vode koje je zahvatila plesan, uključujući mocarelu i zrnate ili sveže sireve, pavlaku, jogurt, variva, slaninu, viršle, maslac i kukuruz - dodaje, a ne preporučuje ni konzumaciju plesnivog brašna i drugih žitarica, riže i kikirikija.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
