Lidija je iskreno govorila o tome kako ju je majka savetovala da vodi računa o sebi:
- Imala sam majku, profesorku književnosti, koja je veoma vodila računa o sebi, najpre o nezi i higijeni lica i tela. Prenela je to na mene i moju sestru. Ne sećam se da sam ikada, još od srednje škole, legla a da nisam skinula šminku. Mama mi nije dozvoljavala da se šminkam do studija, ali krema za lice bila mi je obavezna jer sam se ugledala na nju. I kad sam postala majka, mama mi je uvek govorila da se ujutru malo našminkam, makar rumenilo.
Na moje pitanje čemu to kad ne izlazi rekla mi je: "Možda će poštar da zazvoni! Žena uvek treba da bude doterana". Pred majku nisam smela da izađem bilo kako. Više sam se plašila šta će ona da mi kaže nego dečko! I danas ne izlazim iz kuće dok ne stavim ruž i rumenilo.
Takođe je podelila mišljenje o teškoj šminci:
- Teška šminka mi ide na živce. Kad bih se privatno toliko šminkala izgubila bih identitet. Moje oči su tople. Čim stavim veštačke trepavice izgledam opasno, kao da sam ljuta. Menja me, a ja želim da budem ono što jesam.
Pročitajte još
Nije ljubitelj teretane:
- Ne mogu da je podnesem, te grčeve na licu. Hedonista sam i odbacujem sve u čemu ne uživam. Sreća je što imam dobru genetiku na tatu koji je uvek bio vitak. I pazim šta jedem, nisam svaštojed. Ali, nisam ni izbirljiva pa da mi trebaju lososi i slično. Radije ću da pojedem parče sira i hleb nego da ne znam šta jedem. Hleb sa zrnevljem pravim sama i više puta dnevno jedem po malo. Meso sam izbacila, ne zato što sam gadljiva, već što previše volim životinje. Više volim životinje od ljudi.
- Glavne drugarice su mi one iz osnovne, srednje škole i sa studija. Znamo se sto godina pa sam sa njima direktna i iskrena. Kad je drugarica iz osnovne dobila unuče stalno je govorila: "Ja sam baba". Onda sam u jednom društvu rekla da babe idu na jednu stranu, a mi ostale na drugu. Ona će meni: "Kako mi to kažeš da sam baba?!" Znači, njoj je krivo kad joj to neko kaže, a sama stalno priča. Ne stoji iza svojih reči. Rekla sam joj: "Ako si baba svojim unucima, nisi celom svetu". Najviše zameram svojim drugaricama odustajanje od sebe. To zameram svim ženama - rekla je Lidija Vukićević, pa pojasnila:
- Neka žena ima i pet unučića treba da izađe, da se obuče, ima svoj život. Odustajanje od sebe kao žene znači samo sedenje ispred vrtića i čekanje kad će unuče da se pojavi. To je mnogo lepo. Sigurno ću i ja tako da se ponašam, ali neću da zapostavim sebe, što nisam učinila ni kada su moja deca u pitanju. Deset godina nisam izlazila, ali sam svako jutro bila doterana. Odustajanje od sebe znači odustajanje od života.
(Lena)
BONUS GALERIJA: Slike iz porodičnog doma - Lidija Vukićević, 1989. godine
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Foto: Reprint Sabor
Pogledaj galeriju
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
