Лидија је искрено говорила о томе како ју је мајка саветовала да води рачуна о себи:
- Имала сам мајку, професорку књижевности, која је веома водила рачуна о себи, најпре о нези и хигијени лица и тела. Пренела је то на мене и моју сестру. Не сећам се да сам икада, још од средње школе, легла а да нисам скинула шминку. Мама ми није дозвољавала да се шминкам до студија, али крема за лице била ми је обавезна јер сам се угледала на њу. И кад сам постала мајка, мама ми је увек говорила да се ујутру мало нашминкам, макар руменило.
На моје питање чему то кад не излази рекла ми је: "Можда ће поштар да зазвони! Жена увек треба да буде дотерана". Пред мајку нисам смела да изађем било како. Више сам се плашила шта ће она да ми каже него дечко! И данас не излазим из куће док не ставим руж и руменило.
Такође је поделила мишљење о тешкој шминци:
- Тешка шминка ми иде на живце. Кад бих се приватно толико шминкала изгубила бих идентитет. Моје очи су топле. Чим ставим вештачке трепавице изгледам опасно, као да сам љута. Мења ме, а ја желим да будем оно што јесам.
Прочитајте још
Није љубитељ теретане:
- Не могу да је поднесем, те грчеве на лицу. Хедониста сам и одбацујем све у чему не уживам. Срећа је што имам добру генетику на тату који је увек био витак. И пазим шта једем, нисам сваштојед. Али, нисам ни избирљива па да ми требају лососи и слично. Радије ћу да поједем парче сира и хлеб него да не знам шта једем. Хлеб са зрневљем правим сама и више пута дневно једем по мало. Месо сам избацила, не зато што сам гадљива, већ што превише волим животиње. Више волим животиње од људи.
- Главне другарице су ми оне из основне, средње школе и са студија. Знамо се сто година па сам са њима директна и искрена. Кад је другарица из основне добила унуче стално је говорила: "Ја сам баба". Онда сам у једном друштву рекла да бабе иду на једну страну, а ми остале на другу. Она ће мени: "Како ми то кажеш да сам баба?!" Значи, њој је криво кад јој то неко каже, а сама стално прича. Не стоји иза својих речи. Рекла сам јој: "Ако си баба својим унуцима, ниси целом свету". Највише замерам својим другарицама одустајање од себе. То замерам свим женама - рекла је Лидија Вукићевић, па појаснила:
- Нека жена има и пет унучића треба да изађе, да се обуче, има свој живот. Одустајање од себе као жене значи само седење испред вртића и чекање кад ће унуче да се појави. То је много лепо. Сигурно ћу и ја тако да се понашам, али нећу да запоставим себе, што нисам учинила ни када су моја деца у питању. Десет година нисам излазила, али сам свако јутро била дотерана. Одустајање од себе значи одустајање од живота.
(Лена)
БОНУС ГАЛЕРИЈА: Слике из породичног дома - Лидија Вукићевић, 1989. године
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
Фото: Репринт Сабор
Погледај галерију
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
