PREŽA - VELIKI GLUMAC MALIH ULOGA: Šamari divi svetskog filma, izbegavanje smrti u "Otpisanima" i susreti sa De Nirom, Delonom i Orsonom Velsom

Datum rođenja: 20.8.1933 – 4.4.1998.

Mesto rođenja: Beograd

Veliki broj uloga u filmovima kao što su: „Dobrovoljci“, „Bal na vodi“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Progon, „Variola Vera“, „Moj tata na neodređeneo vreme“, „Stepenice za nebo“, Balkan ekspres“, „Erogena zona“, „Sezona mira u Parizu“, „Sok od šljiva“ govore u stalnoj prisutnosti Predraga Milinkovića u domaćem filmu.

Jer ja samo sebi pripadam, a moj rad svima

Glumac Predrag Preža Milinković bio je najveći epizodista jugoslovenske kinematografije. Glumio je batlere, policajce, stražare, konjušare, agente, bolničare, poštare… Oživeo je hiljadu likova u 40 godina dugoj karijeri, 140 TV drama, 25 muzičko-zabavnih emisija i tri pozoršne predstave.

- Nisam se ja opredelio da budem epizodista, reditelji su mi odlučili sudbinu. Za mene niko nije pisao uloge, uvek sam igrao ono što su reditelji tražili – rekao je u jednom intervjuu.

Tokom više od četiri decenije glumačke karijere ostvario je više od 200 uloga u domaćim i stranim filmovima. Kažu da je to svetski rekord!

Za razliku od naših reditelja koji su valjda verovali da je njegov lik odveć markantan da bi se gledaocima servirao u većim dozama, obezvređujući ga i često tretirajući kao statistu sa zadatkom, preko granice Milinković je ipak dobio i nekoliko glavnih uloga. Bio je tako partner Entonija Kevina, Alena Delona, Orsoan Velsa, Đine Lobrođide, Monike Viti…

- Prve znakove slave osetio sam dok sam snimao „Otpisane“. Trebalo je da me ubiju na sredini serije, ali sam se toliko zagrejao za tu ulogu da sam uzeo slobodan dan baš kada je trebalo da se snima ta scena. Reditelj Aleksandar Đorđević je tada odločio da me kao maskotu sačuva do kraja serije, pa sam ostao jedini živi agent specijalne policije – govorio je.

Bio je američki kapetan Flečer u „Osceoli“, koreograf i igrač flamenka u „Goji“, latinoamerički policajac u „Gorkom voću“, Indijanac u „Belim vukovima“, batler u "Srećnim ljudima“, zastavnik JNA u filmu „Janez“ Živojina Pavlovića, čiju premijeru nije ni dočekao.

A sve je počelo gotovo slučajno, kada je kao apsolvent romanistike na beogradskom Filološkom fakultetu 1956. godine, u nameri da popravi stanje studentskog budžeta, uleteo u francusko – jugoslovensku koprodukciju „Latur, čuvaj se“. Ubrzo je shvatio da se glumački posao mnogo teže ostavlja nego što se nalazi. Uloge nikada nije odbijao, te je time i objašnjavao činjenicu da ih je prikupio u tako impozantnom broju. Govorio je „Film bez mene može, ali ja bez njega ne mogu. Mogao sam filmu da pružim i mnogo više, ali to od mene niko nije tražio".

Čovek koga ne prepoznaju po imenu već po licu

„Eno ga onaj glumac iz Beograda!“ govorili su prilikom njegovog boravka u Sarajevu za vreme filmskog festivala. Znak raspoznavanja bio je svuda isti, pogledaju ga i kažu „Eno ga onaj“, ne pamteći njegovo ime nego upečatljivo karakterno lice negativca i gubitnika. Bio je okoreli negativac na ekranu ali izuzetno prijatna i šarmantna osoba po rečima onih koji su imali sreću da ga poznaju. ( Tv Novosti, 15. 04. 1998.)

Preža je bio majstor minijatura, ispijene face na kojoj dominira orlovski nos poprilične veličine kojeg nije želeo da se liši ni pored saveta svog bokserskog trenera iz mladosti kako mu ne bi uništio karakterni izgraz negativca ili gubitnika.

Dok su mu domaći reditelji dodeljivali epizode, istočnonemački reditelji su ga pretvorili u zvezdu.

- U „Heroinu“ sam igrao glavnu ulogu, nekog našeg protuvu, dilera drogom, a zatim kapetana u „Osceoli“ Posebno se sećam lika brutalnog inspektora u nekoj zabiti Latinske Amerike. Partnerka u francuskom filmu „Gorko voće“, koji je 1966. proglašen u svojoj zemlji za dostignuće godine, bila mi je Emanuela Riva, proslavljena u klasici „Hirošimo, ljubavi moja“.

Preža je tada „maltretirajući“ Emanuelu shvatio kako francuski reditelji snimaju erotske scene.

- Bilo je nečeg suptilnog u kadru kada joj lupam šamare i teram je da se skida. Naši reditelji u scenama u kojima dominira golotinja postupaju upravo kao lik koga sam igrao.

Pri susretu sa De Nirom u Moskvi Preža ga je podsetio na njegovo putovanje po Srbiji, boravak u Nišu, kada je Robert ostao bez centa, a dva momka u Nišu mu tutnula 20 dolara u džep kako bi nekako stigao do Skoplja. A zatim razgaljen De Niru poklonio paklicu „klasika“ da ga podseti na ekskurziju po „južnoj pruzi“. (Politika, 10.10. 1997.)

Simpatični negativac

U svojoj dugoj glumačkoj karijeri Predrag Milinković najčešće je igrao negativce.

- Mnogo je zahvalnije igrati negativne junake. Takva uloga, ako je dobro odigrana, skreće pažnju. Negativci uvek ostaju kao jedna lepa minijatura u sećanju publike - govorio je Preža.

Da bi se razumela Predragova tvrdnja treba se samo setiti nezaboravnog lika Gojka, policijskog agenta u seriji „Otpisani“, koji je svoima ostao u sećanju kao svaršen negativac.

Interesantno je da ovaj „večiti epizodista“ nikada nije dobio nijednu nagradu za svoj rad.

- Glumac ne treba da razmišlja o nagradama, već da radi svoj posao. Činjenica je da moj rad nije odgovarajuće vrednovan, ali glumac uvek mnogo više ulaže i daje nego što mu se vraća ili što dobija zauzvrat. Najveće priznanje za mene je priznanje publike.

- Kada bih se ponovo rodio opet bih izabrao profesiju glumca, zato što je to dinamičan i zanimljiv posao. Mislim da pre svega treba voleti ono što radite, voleti dušom, a ja svoj posao tako doživljavam – rekao je jednom prilikom Preža Milinković. (Ekspres, 13. 7. 1995.)

Za sobom je ostavio i nekoliko dokumentarnih filmova koje je snimao, onako za svoju dušu i knjigu „Susreti“, u kojoj je pisao o drugima, jer drugi nisu hteli da pišu o njemu ili bar nisu dovoljno pisali.

Stigao je Preža i do Roberta de Nira da mu ponudi svoj scenario, neverovatnu priču o šoferu Al Kaponea, poreklom iz ovih krajeva, ali depešu iz NJujorka nije dočekao.

Umro je iznenada u Beogradu, u 65. godini života.