Detalje o događaju koji je smatran "evropejskom zabavom" znamo zahvaljujući tekstu koji su objavile kragujevačke "Novine srbske".
Više od 200 zvanica je pozvano u zgradu Narodnog suda putem specijalnih zapiski, a među viđenijim gostima su se našli knez Miloš i kneginja LJubica sa drugim članovima porodice Obrenović.
Izvori navode da je početak bala označen pucnjevima iz topova, nakon čega su zvanice "u velelepnoj svečanoj i svatovskoj odeći" zakoračili u ukrašeno i "buretom zapaljenog katrana" osvetljeno zdanje.
Unutra ih je sačekala muzička "banda", koja je otvorila bal izvođenjem pesme koja je napravljena specijalno za tu priliku, dok je orkestar bio predvođen kapelnikom Josifom Šlezingerom. Do njegovog kraja gosti su mogli da igraju uz srpsko kolo, ali i narodne igre iz Bugarske, Nemačke i Vlaške.
Istoričari navode da su se balovi održavali od 1834. godine do kraja prve Miloševe vladavine - 1839. godine. Za organizovanje ovakvih zgoda su birani i Gospodar Jevremov konak, ali i knjaževska Tipografija, kako piše Danas.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Istoričar Boriša Radovanović smatra da su se ovakve zabave održavale često krajem prve Miloševe vladavine, kada su pozivani velikodostojnici i činovnici, ali i učeni Srbi i diplomatski predstavnici stranih država.
Povod je uglavnom bio neki praznik ili jubilej koji je valjalo proslaviti uz tradicionalne i strane narodne igre. Što je predstavljalo izuzetnu priliku da se stanovnici u Kragujevcu upoznaju sa evropskim bontonom i modom, koju su donosili stranci.
Neke od novina su izazvale i skandale, jer je prema moralnim normama tadašnje varoši bilo neprimereno igrati sa tuđim ženama. Istoričar Radovanović navodi da je jedan od ovakvih primera bio i slučaj supruge engleskog konzula Lojda DŽordža Hodžesa, koja je rado igrala popularne igre sa našim mlađim činovnikom. Ovo je kako tvrdi izazvalo povode za ogovaranja kod kragujevačkih žena i na Miloševom dvoru.
Foto: Vikipedija
Međutim, to nije sprečilo kneza Miloša da balove organizuje i u drugim gradovima. Posle Kragujevca, 1837. godine na red je došao i Beograd. Organizator je bio niko drugi do engleski konzul Hodžes, a ostalo je zabeleženo da mu je posle nekoliko dana knez Miloš i uzvratio organizovanjem bala u njegovu čast.
Kada je tokom 1839. godine prestonica iz Kragujevca premeštena u Beograd, to njegove stanovnike nije sprečilo da nastave sa zabavom. Školovani ljudi i stranci su u njega donosili nove navike, ali i poslednju evropsku modu, a novine su beležile da većina njih nije bila pošteđena varoških tračeva, iako su tuđe žene držali na pristojnom odstojanju.
(Nacionalna geografija)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
