Детаље о догађају који је сматран "европејском забавом" знамо захваљујући тексту који су објавиле крагујевачке "Новине србске".
Више од 200 званица је позвано у зграду Народног суда путем специјалних записки, а међу виђенијим гостима су се нашли кнез Милош и кнегиња Љубица са другим члановима породице Обреновић.
Извори наводе да је почетак бала означен пуцњевима из топова, након чега су званице "у велелепној свечаној и сватовској одећи" закорачили у украшено и "буретом запаљеног катрана" осветљено здање.
Унутра их је сачекала музичка "банда", која је отворила бал извођењем песме која је направљена специјално за ту прилику, док је оркестар био предвођен капелником Јосифом Шлезингером. До његовог краја гости су могли да играју уз српско коло, али и народне игре из Бугарске, Немачке и Влашке.
Историчари наводе да су се балови одржавали од 1834. године до краја прве Милошеве владавине - 1839. године. За организовање оваквих згода су бирани и Господар Јевремов конак, али и књажевска Типографија, како пише Данас.
Прочитајте још
Фото: Википедија
Историчар Бориша Радовановић сматра да су се овакве забаве одржавале често крајем прве Милошеве владавине, када су позивани великодостојници и чиновници, али и учени Срби и дипломатски представници страних држава.
Повод је углавном био неки празник или јубилеј који је ваљало прославити уз традиционалне и стране народне игре. Што је представљало изузетну прилику да се становници у Крагујевцу упознају са европским бонтоном и модом, коју су доносили странци.
Неке од новина су изазвале и скандале, јер је према моралним нормама тадашње вароши било непримерено играти са туђим женама. Историчар Радовановић наводи да је један од оваквих примера био и случај супруге енглеског конзула Лојда Џорџа Хоџеса, која је радо играла популарне игре са нашим млађим чиновником. Ово је како тврди изазвало поводе за оговарања код крагујевачких жена и на Милошевом двору.
Фото: Википедија
Међутим, то није спречило кнеза Милоша да балове организује и у другим градовима. После Крагујевца, 1837. године на ред је дошао и Београд. Организатор је био нико други до енглески конзул Хоџес, а остало је забележено да му је после неколико дана кнез Милош и узвратио организовањем бала у његову част.
Када је током 1839. године престоница из Крагујевца премештена у Београд, то његове становнике није спречило да наставе са забавом. Школовани људи и странци су у њега доносили нове навике, али и последњу европску моду, а новине су бележиле да већина њих није била поштеђена варошких трачева, иако су туђе жене држали на пристојном одстојању.
(Национална географија)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
