Iranski vrhovni vođa ajatolah Ruhola Homeini nikada nije ni pročitao knjigu Salmana Ruždija "Satanski stihovi", rekao je jednom prilikom njegov sin Ahmed novinarki Robin Rajt.
Ajatolah je 1989. godine izrekao fatvu (smrtnu presudu) protiv britanskog pisca indijskog porekla zato što se u jednom delu knjige pominje prorok Muhamed u kontekstu koji se mnogim muslimanima širom sveta nije svideo. Usledili su brojni protesti i palile su se Ruždijeve knjige.
Foto: AP
Kako prenosi "NJujorker", ajatolah je bio lukav. U to vreme, Islamska republika je prolazila kroz nekoliko izazova: osmogodišnji rat sa Irakom je odneo najmanje milion žrtava i ostavio je veliko nezadovoljstvo u narodu, vladale su razmirice među sveštenstvom, a oslabljena ekonomija je donela nestašice hrane i goriva. Osim toga, tu je bila i višegodišnja diplomatska izolacija. Homeini je osudio Ruždija, kao i izdavačke kuće koje su štampale njegovu knjigu. Tačnije, osudio ga je na smrt. Pozvao je muslimane širom sveta, gde god se nalaze, da ga ubiju "bez odlaganja", tako da se više niko ne usudi da vređa njihova verska osećanja. Smatralo se da ko god bude stradao za taj cilj predstavlja mučenika i automatski ide u raj. Teheran je ponudio i nagradu od skoro četiri miliona dolara za Ruždijevu glavu.
O čemu je pisao Salman Ruždi u knjizi koja mu je život pretvorila u pakao: Smrtna presuda zbog „Satanskih stihova“
Skretanje pažnje sa drugih problema
Homeini se često fokusirao na pitanja koja su skretala pažnju javnosti sa neuspeha revolucije. Slično je učinio kada su studenti preuzeli američku ambasadu 1979. godine, smatra novinarka Rajt. Nakon što je svrgnut šah, revolucionari nisu mogli da se slože oko budućnosti Irana i novog ustava, a počeli su i međusobno da se ubijaju.
Pročitajte još
FOTO: Profimedia
Upad u ambasadu je predstavljao korisnu diverziju. Nekoliko studenata je kasnije reklo da su planirali da u objektu ostanu do pet dana u znak protesta zato što su SAD pomogle u lečenju šaha. Međutim, Homeini se pojavio na nacionalnom radiju gde je pozvao studente da tamo ostanu do daljeg. Američke diplomate su takođe postale pijuni iranske politike. Nakon 144 dana opsade, Homeini je konačno pristao da se okonča talačka kriza u trenutku kada je to za njegov režim bilo politički i finansijski unosno.
Tako je i Ruždi poslužio kao marioneta. Teheran je ignorisao "Satanske stihove" šest meseci nakon što su se pojavili u prodaji, čak iako su već bili zabranjeni u nekim muslimanskim zemljama. Indija, Ruždijeva rodna zemlja, prva je zabranila knjigu u oktobru 1988. godine. Zapravo, Iran nije reagovao do februara 1989, kada su izbili smrtonosni protesti u Pakistanu.
Foto: Profimedia
Klerici oko Homeinija su se javno rastali dok se obeležavala 10-godišnjica revolucije. Ajatolah Ali Montazeri, koga je Homeini izabrao za naslednika i svojevremeno ga zvao "zenicom oka svoga", kritikovao je pogubljenja disidenata i neispunjavanje obećanja datih tokom revolucije. Kritikovao je i Homeinijevu osudu Ruždija.
- LJudi širom sveta stiču sliku da mi u Iranu samo ubijamo ljude - upozoravao je.
Homeini mu je odgovorio tako što ga je strpao u kućni pritvor. Samo četiri meseca nakon izdavanje fatve, Homeini je preminuo od srčanih problema u 86. godini.
FOTO: Jutjub printskrin/Face the Nation
Iran se tada suočio sa dve krize - nije bilo zvaničnog naslednika, a fatva je dodatno izolovala režim.
Opasnost nije prošla
Danas, 33 godine kasnije, fatva je i dalje bitno pitanje i političko oruđe u Iranu. Podsetimo, Hadi Matar, libanskog porekla, u NJujorku je izbo pisca Salmana Ruždija najmanje 10 puta na jednoj javnoj tribini. Matar je bio ljubitelj Iranske revolucionarne garde, a društvene mreže su mu bile preplavljene slikama ajatolaha Homeinija.
Kod sebe je imao lažna dokumenta pod imenom Hasan Mughnijah, što je kombinacija imena Hasana Nasralaha (vođe Hezbolaha) i Imada Mughnijaha (nekadašnjeg komandanta Hezbolaha koji je bio povezan sa bombaškim napadima na američke marince u Bejrutu osamdesetih godina prošlog veka).
Sve do prošlog petka, Ruždi, ali i američki i evropski obaveštajci bili su uvereni da je opasnost od fatve prošla. Krajem devedesetih, deo iranskih reformatora je pokušao da reši krizu nastalu zbog "Satanskih stihova". Ruždi se posle nekoliko godina skrivanja ponovo pojavio u javnosti, a čak se pojavio u nekoliko filmova i serija.
Foto: Tanjug/AP Photo/Gene J. Puskar,
Iako se smatralo da fatva više "ne važi", tvrdokorni klerici nisu je se nikada odrekli. Aktuelni vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, rekao je 2017. da je dekret onakav kakvog ga je izdao imam Homeini.
Čak i nakon 33 godine Ruždija prati smrt.
Iranski mediji su posle napada u NJujorku hvalili Matara.
- Satana na putu ka paklu - pisalo je u novinama "Korasan" u opisu slike na kojoj se videlo kako Ruždija na nosilima prevoze u bolnicu.
Napad se, takođe, dogodio tokom pokušaja da se obnove nuklearni pregovori sa Iranom, a njihova privrženost fatvi i sličnim praksama samo će ponovo naružiti sliku ove zemlje.
Ruždi je jednom prilikom rekao da je fatva više deo retorike nego što predstavlja stvarnu pretnju, mada je godinama morao da bude okružen telohraniteljima živeći pod lažnim identitetima.
Uprkos ucenjenoj glavi, nikada mu se nijedan atentator nije približio kako bi ga ubio. Sa druge strane, iako sam nije do sada bio meta napada, stradali su mnogi oko njega, uključujući i japanskog prevodioca knjige "Satanski stihovi" Hitošija Igarašija.
(24sedam)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
