Ирански врховни вођа ајатолах Рухола Хомеини никада није ни прочитао књигу Салмана Руждија "Сатански стихови", рекао је једном приликом његов син Ахмед новинарки Робин Рајт.
Ајатолах је 1989. године изрекао фатву (смртну пресуду) против британског писца индијског порекла зато што се у једном делу књиге помиње пророк Мухамед у контексту који се многим муслиманима широм света није свидео. Уследили су бројни протести и палиле су се Руждијеве књиге.
Фото: АП
Како преноси "Њујоркер", ајатолах је био лукав. У то време, Исламска република је пролазила кроз неколико изазова: осмогодишњи рат са Ираком је однео најмање милион жртава и оставио је велико незадовољство у народу, владале су размирице међу свештенством, а ослабљена економија је донела несташице хране и горива. Осим тога, ту је била и вишегодишња дипломатска изолација. Хомеини је осудио Руждија, као и издавачке куће које су штампале његову књигу. Тачније, осудио га је на смрт. Позвао је муслимане широм света, где год се налазе, да га убију "без одлагања", тако да се више нико не усуди да вређа њихова верска осећања. Сматрало се да ко год буде страдао за тај циљ представља мученика и аутоматски иде у рај. Техеран је понудио и награду од скоро четири милиона долара за Руждијеву главу.
О чему је писао Салман Ружди у књизи која му је живот претворила у пакао: Смртна пресуда због „Сатанских стихова“
Скретање пажње са других проблема
Хомеини се често фокусирао на питања која су скретала пажњу јавности са неуспеха револуције. Слично је учинио када су студенти преузели америчку амбасаду 1979. године, сматра новинарка Рајт. Након што је свргнут шах, револуционари нису могли да се сложе око будућности Ирана и новог устава, а почели су и међусобно да се убијају.
Прочитајте још
ФОТО: Профимедиа
Упад у амбасаду је представљао корисну диверзију. Неколико студената је касније рекло да су планирали да у објекту остану до пет дана у знак протеста зато што су САД помогле у лечењу шаха. Међутим, Хомеини се појавио на националном радију где је позвао студенте да тамо остану до даљег. Америчке дипломате су такође постале пијуни иранске политике. Након 144 дана опсаде, Хомеини је коначно пристао да се оконча талачка криза у тренутку када је то за његов режим било политички и финансијски уносно.
Тако је и Ружди послужио као марионета. Техеран је игнорисао "Сатанске стихове" шест месеци након што су се појавили у продаји, чак иако су већ били забрањени у неким муслиманским земљама. Индија, Руждијева родна земља, прва је забранила књигу у октобру 1988. године. Заправо, Иран није реаговао до фебруара 1989, када су избили смртоносни протести у Пакистану.
Фото: Профимедиа
Клерици око Хомеинија су се јавно растали док се обележавала 10-годишњица револуције. Ајатолах Али Монтазери, кога је Хомеини изабрао за наследника и својевремено га звао "зеницом ока свога", критиковао је погубљења дисидената и неиспуњавање обећања датих током револуције. Критиковао је и Хомеинијеву осуду Руждија.
- Људи широм света стичу слику да ми у Ирану само убијамо људе - упозоравао је.
Хомеини му је одговорио тако што га је стрпао у кућни притвор. Само четири месеца након издавање фатве, Хомеини је преминуо од срчаних проблема у 86. години.
ФОТО: Јутјуб принтскрин/Face the Nation
Иран се тада суочио са две кризе - није било званичног наследника, а фатва је додатно изоловала режим.
Опасност није прошла
Данас, 33 године касније, фатва је и даље битно питање и политичко оруђе у Ирану. Подсетимо, Хади Матар, либанског порекла, у Њујорку је избо писца Салмана Руждија најмање 10 пута на једној јавној трибини. Матар је био љубитељ Иранске револуционарне гарде, а друштвене мреже су му биле преплављене сликама ајатолаха Хомеинија.
Код себе је имао лажна документа под именом Хасан Мугхнијах, што је комбинација имена Хасана Насралаха (вође Хезболаха) и Имада Мугхнијаха (некадашњег команданта Хезболаха који је био повезан са бомбашким нападима на америчке маринце у Бејруту осамдесетих година прошлог века).
Све до прошлог петка, Ружди, али и амерички и европски обавештајци били су уверени да је опасност од фатве прошла. Крајем деведесетих, део иранских реформатора је покушао да реши кризу насталу због "Сатанских стихова". Ружди се после неколико година скривања поново појавио у јавности, а чак се појавио у неколико филмова и серија.
Фото: Танјуг/АП Пхото/Гене Ј. Пускар,
Иако се сматрало да фатва више "не важи", тврдокорни клерици нису је се никада одрекли. Актуелни врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, рекао је 2017. да је декрет онакав каквог га је издао имам Хомеини.
Чак и након 33 године Руждија прати смрт.
Ирански медији су после напада у Њујорку хвалили Матара.
- Сатана на путу ка паклу - писало је у новинама "Корасан" у опису слике на којој се видело како Руждија на носилима превозе у болницу.
Напад се, такође, догодио током покушаја да се обнове нуклеарни преговори са Ираном, а њихова приврженост фатви и сличним праксама само ће поново наружити слику ове земље.
Ружди је једном приликом рекао да је фатва више део реторике него што представља стварну претњу, мада је годинама морао да буде окружен телохранитељима живећи под лажним идентитетима.
Упркос уцењеној глави, никада му се ниједан атентатор није приближио како би га убио. Са друге стране, иако сам није до сада био мета напада, страдали су многи око њега, укључујући и јапанског преводиоца књиге "Сатански стихови" Хитошија Игарашија.
(24седам)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
