KAD SE RAZOČARAŠ U ŽIVOT Bakočeve reči posle droge i zatvora

Zapažene uloge, naklonost dama, osobeni izgled i šarm - činilo se da je svet njegov. Međutim, devedesete nisu bile najbolji period za glumca i nekoliko godina nije zabeležio ni jednu jedinu ulogu. Tada se, nažalost, umesto o glumačkim podvizima, pisalo o njegovom problemu sa drogom i razbojništvima, o čemu do dan danas nije želeo javno da govori.

Na scenu se vratio filmom "Nož", koji je sniman 1998. godine, a upravo tada popularni Bakoč govorio je za TV Novosti o svom životu i karijeri. Iako o problemima iz proteklih godina nije hteo da priča, ipak je pomenuo da je u tom periodu izgubio mnoge prijatelje.

Posle "Noža", Bakoč je ostvario tek još nekoliko takođe manjih uloga, a poslednjih godina, nažalost, potpuno se povukao iz javnog života. Kako je o sebi govorio 1998. godine pročitajte u tekstu koji prenosimo u celosti:

Film "Nož", čije snimanje je počelo pre otprilike dva meseca, vratiće na veliki ekran dvojicu glumaca - Žarka Lauševića i Nebojšu Bakočevića. Nebojša, doduše, igra samo epizodu, ustaškog oficira, ali je ova mala uloga značajna iz više razloga: što se našao u ekipi koja je okupila vrhunska imena našeg glumišta i što je ovo njegov povratak na veliko platno posle pauze od nekoliko godina, kada se njegovo ime provlačilo uglavnom po crnim hronikama novinskih izdanja. Sada je taj period, kaže, iza njega.

Foto: Jutjub printskrin/TV Biseri

Bakoč, koji se ovih sparnih dana može sresti na ulicama Beograda ili u njegovoj omiljenoj bašti ispred pozorišta "Boško Buha", po mišljenju mnogih žena ovog grada, tek sada je u savršenoj formi. Dečačkog izgleda i osmeha, u bermudama, sa košuljom podvrnutih rukava i neizbežnim tamnim naočarama koje ga zaklanjaju od znatiželjnih pogleda, tokom razgovora za naše novine izgleda bolje nego ikada i očigledno "strejt", što će u prevodu reći da je iskustvo sa drogom iza njega.

Mladalački izgled pripisuje "životnom duhu" i genetici, što je nasledio od roditelja, mame LJubinke i oca Lazara, funkcionera u Teniskoj asocijaciji Jugoslavije.

- Sa njim i danas igram tenis, a moram da se pohvalim da smo moj otac i ja u dublu nepobedivi. Trudim se da, posle svega što sam prišao u životu, ostanem u dobroj formi. A prošao sam dosta, što bi se reklo imam veliku kilometražu na ovu karoseriju - priča Nebojša.

Da nije postao glumac, svakako bi se, kaže, profesionalno bavio tenisom. Ipak, gluma je prevagnula. A tome su doprinele dve devojčice iz Bloka 29, Sanja i Irena, koje su ga zapazile dok je igrao fudbal. Naravno, nisu ih toliko imresionirali njegovi driblinzi - koliko izgled. I odmah su ga preporučile Bati Miladinoviću, koji je tada vodio poznatu školu za talentovane glumce pri Radio Beogradu. Tako je dospeo u film "Dečak i violina", za koji je dobrio drugu nagradu na moskovskom filmskom festivalu, odmah iza Žaka Tatija.

Foto: reprint TV Novosti

- Sve privilegije glume osetio sam još kao mali, tako da je to davno prestalo da mi bude motiv. Čak ni tada mi to nije bio motiv. Tada mi je bila fora što nisam u školi... U Moskvi sam sa sedam godina doživeo da imam svoju sekretaricu, vozača sa crnom volgom koji me je vozio gde god sam rekao, na bazen, u Zoološki vrt... Kada jednom okusiš tu slast, to prestaje da bude pitanje novca, slave, lakšeg stizanja do žena, već pitanje magije koja "opije".

Da pojava mladog glumca mnoge ne ostavlja ravnodušnim, bilo je jasno i posle uloge u filmu "Boško Buha", gde je kao bombaš po imenu Čikalo upao u četničku zasedu, a što je u sali bilo uvek propraćeno uzdasima ženskog dela publike.

Pauza u karijeri glumca se poklopila sa srednjoškolskim danima. Momak iz Druge beogradske gimnazije i Pravno birotehničke, učio je u to vreme da kuca "na slepo" (250 otkucaja u minuti), a povremeno bi tek "glumio" voditelja na Studiju B. A onda je, po prijemu na Akademiju, karijera glumca krenula munjevitom brzinom.

Uloge u filmovima "Dogodilo se na današnji dan", "Zaboravljeni", "Kako je propao rokenrol", "Početni udarac", "Crni bombarder" i "Pun mesec nad Beogradom" donele su Nebojši slavu ovdašnjeg Don Žuana. Na podužem spisku lepotica sa kojima se tada družio bila su i imena Vladice Milosavljević (sa kojom je u ljubavnoj vezi proveo gotovo deceniju!), Ašhen Ataljanc i Gale Videnović, koja je od četverca iz "Bala na vodi" izabrala, naravno, njega.

Foto: Arhiva TV Novosti, Jutjub printskrin/Poison Heart

- Zvuči pomalo stereotipno, ali u mom slučaju je istinito pa se neću libiti da ponovim: Ja obožavam žene! Mislim da sve što radimo, radimo isključivo zbog žena. Žene su, baš kao i sama ljubav, pokretač svega. Još od osnovne škole, gde su devojčice počele same da mi prilaze, da mi poveravaju tajne koje ne govore ni najboljim drugaricama, pa do danas, ja sa ženama imam taj divni odnos - uzajamnog obožavanja. Koliko god da me žene vole, ja njih volim duplo više - objašnjava on.

Kao svojevrsni poklon obožavateljkama objavio je pre neku godinu i knjigu, jednostavno nazvanu - "Bakoč - fotografije". Kaže da je na njoj izgubio uloženi novac (možda obožavateljke nisu bile zadovoljne izborom fotki!) ali da mu nije žao jer ga fotografija fascinira kao izraz.

U vreme kada je pola Beograda otišlo u svet, daleko od ovdašnje bljutave zbilje, dobio je poziv od svojih prijatelja da im se pridruži u Americi. Odlasku je prethodilo fascinantno iskustvo boravka u tek otvorenom nudističkom kampu Ada Bojana, gde su Srđan Žika Todorović i on bili zavedeni kao sedmi i osmi gost.

- Negde, Žika i ja prepisujemo sebi kredit za otkrivanje Ade Bojane kao mesta za bekstvo od betona. Inače, moja generacija, koja je potpuno raznešena, neostvarena, izgubljena, a pritom nabijena potencijalom i energijom, bila je uskraćena da se dokaže. I to je naše prokletstvo.

U Los Anđelesu je boravio godinu dana. Seća se da mu je Mira Furlan savetovala da bude oprezan s ljudima tamo, manje iskren. U početku mu je to zvučalo čudno, ali vremenom je shvatio da će ljudi tamo sve da učine da ga iskoriste. Tokom boravka u Americi nije uspeo da realizuje svoju, kako kaže, suludu ideju - da dođe do Stivena Spilberga. Imao je nameru da mu ponudi scenario svog prijatelja Alena Slavice (reditelja već duže vreme natanjenog u Americi), "Parfem zvani ubistvo", za koji kaže da je "hičkokovski triler sa dozom komedije". O tome šta je sve izvodio da bi stigao do slavnog reditelja postoje brojne zanimljive priče, a jedna od njih kaže da je pokušao i preko Spilbergove mame, koja u centru L.A. drži restoran "Mlečni put". Uzalud. Uspeo je jedino da dođe do rediteljevih telohranitelja, koji su mu objasnili da je lakše doći do Klintona.

Nije uspeo u Holivudu da dođe ni do nekakve filmske uloge, mada je imao čak tri agenta.

Foto: Printskrin/Jutjub/ Dragana Mirkovic Fan

- Tamo se sve meri kroz dolar. To je otprilike kao reka u koju, ako želiš da preživiš, moraš da uskočiš i pokušaš da se održiš na površini. Nisam od onih koji su spremni na sve da bi uspeli. Ipak podvlačim negde crtu. Nisam bio spreman da se laktam ni u Jugoslaviji, zašto bih to radio u Americi.

U svom kriznom periodu, koji je usledio odmah po povratku u zemlju, a o kome ne želi da priča, ostao je bez mnogo prijatelja.

- Tek kada si u nevolji vidiš zapravo ko su ti prijatelji. NJihov broj se drastično smanjio, ali upoznao sam neke nove ljude i vrlo sam srećan zbog toga. Znaš, kada kreneš da se razočaravaš u život, uhvati te neka melanholija. Na svu sreću upoznao sam ljude koji mi sada pružaju podršku da uspem u povratku u život.

Uz njega su sve vreme bili roditelji i sestra, posebno u najtežim trenucima kada je bio u zatvoru, zaboravljen od svih. Danas je potpuno promenio životne navike. Privikava se na miran život u porodici.

- S obzirom na to da imam 33 godine, izgustirao sam noćna ludovanja. Dogodi se da ponekad "ostanem do bureka", ali to je sada samo kada se nađem sa društvom na nekom prijatnom mestu. Neko mi reče da su vodolije altruisti, pa sam i ja valjda takav.

Foto: Printskrin/Jutjub/ RTS Prikazuje

Što se tiče planova, tu su dve glavne uloge za koje je scenario napisao Nebojša Pajkić, a mogući su i neki muzički projekti koje će realizovati sa Sergejom Trifunovićem. A privatno?

- Ima faza kada verujem u ljubav. Veliki sam idealista. Verujem da pravda pobeđuje i da ljubav postoji. Ima faza kada me uhvati želja za potpunim smirenjem, kada želim da se oženim i imam decu, da se sredim i smirim, ali to ne ide uvek lako sa ovim mojim izgledom. LJudi su puni predrasuda, misle da sam neozbiljan, što nema veze sa istinom. Volim da ostavim sebi prostora za spontano i prirodno. Mogao bih i sada da odaberem neku od obožavateljki, da uz malo dobre volje naučimo da volimo jedno drugo, izrodimo decu i živimo neki život gde bismo spajali kraj s krajem. Ali, volim da verujem da će se to desiti onda kada treba. Volim da verujem da, kada su žene u pitanju, nisam zagrebao ni po površini. Bez obzira na veliko iskustvo, imam još puno da naučim od njih i one od mene. Postoji jedan veliki prostor koji ću tek da osvojim zajedno sa ženama.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "TV Novostima" 19. avgusta 1998. godine.*

BONUS GALERIJA: Iz albuma glumca Branka Milićevića Kockice

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".